Ne bi ti Bog kiriju uzeo

:generalno spremanje kuće u toku:

Marija: Zorane, pomeri se jebote! Samo u taj TV buljiš! Ne mogu ja sama sve da uradim. Idi skloni ono suđe, pa odnesi smeće. 'Ajde pokret. Kad se vratiš, mogao bi i da usisaš ovu kuću malo, vidi na šta liči!
Zoran: Stani bre, ne mogu da dišem, samo što sam sredio svoj dio ormara...
Marija: Vidi ga što se upečio, pfff! Gospodin ne može da diše! A mene nisi pitao mogu li da dišem, kad sam prala kupatilo i brisala podove! Ustaj more, nemoj da ti ponavljam!!!
Zoran: Evo, evo...

:spremanje završeno, on lagano odumire na kauču, a ona energično uleće u sobu:

Marija: Šta si zalegao ranije?! Nije ništa radio pola godine, pa se sad umorio! Jesi bacio smeće?!
Zoran: Šta se dereš bre, čujem te odlično... Bacio sam smeće, usisao kuću, sve sam završio.
Marija: Nemoj samo da mi se preforsiraš, molim te. Puno ti je to bilo, bojim se.
Zoran: Nemoj ljubavi tako, sve sam te poslušao. A je l' bi mogla ti da mi skuvaš kaficu?
Marija: Ja da ti kuvam kafu?! Nije ti dosta što svaki dan idem i pospremam za tobom?! Što kuvam, čistim i peglam sve u šesn'es'?! E neće moći!!! Mogao bi i ti da je skuvaš, ne bi ti Bog kiriju uzeo!

:pokunjeno ustaje da skuva kafu, dok ona odlazi na pedikir: