Kad si mamuran, neispavan, neumiven, dehidrirao... a neko se nakači da ti pokazuje novinski tekst ili nešto na kompu. Pita te da li vidiš neki sitan detalj a ti si negde u natmurenim oblacima.
- Kolega, snimi ovo podvučeno.
- Ma ne vidim ništa... šta?
- Ma vidiš ovo uokvireno?
- Druže, ne vidim belu mačku, a još manje ta slova što igraju...
Kažeš kada si umoran ili razvaljen od ko zna čega, a neko te smara pokazivanjem okoline.
-E, vidi, otvorili novi restoran tamo na uglu?
-Ma ne vidim ni belu mačku.
A meni samo nije jasno zašto svi očekuju da će videti belu mačku (?)
Kao da je to nešto sasvim prirodno i kao da se bele mačke sreću na svakom koraku.
Zar ne viđamo češće one tigraste (?)
