Ne znam šta mu bi

Он: Опростите стварно, не знам шта му би одједном. Иначе је посве миран. (окреће се дјетету) Не смијеш тако хватати тете за груди у аутобусу.
Она: Ма у реду је. Баш вам је сладак син.
(одмиче га у страну)
Он: И? Шта мислиш?
Дјечак: Плилодне су сто посто.
Он: ТООО куре моје мало! Дођи да те стриц пољуби.
Опростите још једном, ово је заправо братов, а не мој син. Оставили су га мени да га причувам данас, па идемо на сладолед. Можете са нама, ако желите. Да се искупимо за ову непријатност...
___________________________________________________________________________
Човјек:...И ДА СЕ НОСИТЕ ВИШЕ И ВИ И ОН!
(ту ту ту)
Дејан: Прекиде.
Стево: Зови опет.
Човјек: Хало!
Дејан: Требамо Славка. Мало смо попили, па ако би могао доћи по нас...
Човјек: АЛО ЧОВЈЕЧЕ, ЗНАШ ЛИ ТИ КОЛИКО ЈЕ САТИ?! ЈЕСИ РЕТАРДИРАН?! ПО ДЕСЕТИ ПУТ ТИ КАЖЕМ- НЕМА ОВДЈЕ НИКАКВОГ СЛАВКА!
(ту ту ту)
Дејан: Не знам шта му би? Каже да нема Славка.
Стево: Зови и питај кад ће доћи.