Izjava, koja se daje isključivo kada neko iskaže političke stavove sa kojima se ne slažemo.

Уводна реченица која и званично означава почетак веома жучних, огорчених и понекад братоубилачких расправа које се неретко завршавају изношењем прљавог веша, исказивањем правог мишљења о пријатељима и присутнима на скупу, раскидима свих могућих пријатељстава, кумстава, породичних односа па чак и бракова....

Теме су разне, брзо се прелази са једне на другу, а најчешће се може чути прича о томе како се некада радило, како је тито био прави, како је све то прсло, како је овај био у праву а не онај и обратно, како су деведесете биле златне, како су двехиљадите биле златне, како су четници били у праву, како су партизани били у праву, какви су млади данас, како један саговорник заправо нема појма о животу, како други саговорник нема појма и тако даље.

Обавезан састојак су и историјске чињенице како из области спорта тако и из геополитичких наука, историје, механике, уметности клања прасића, поправке аутомобила и многих других области које су битне само за такмичаре у квизовима знања.

Čuveno slavsko moralisanje nekog od prosvećenijih gostiju o tome kako nije lepo na tuđoj (ali i na svojoj) slavi pričati o politici. Najverovatnije zbog toga što bi se svetac naljutio što se između nenormalnog krkanja, alkoholisanja i sveopšte galame (karakteristične za Crkvu) provlači ime nekog od političara koji su po difoltu antihristi iako i sami vole da obeležavaju svoje stranačke slave, i to medijski dobro pokriveni.