Nećeš valjda da zapevaš

- De si baćoni? Šta ima?
- Lele, brate, moram da ti ispričam šta mi se desilo sinoć kada sam izašo u grad, nećeš da mi veruješ brate.
Izađem ja sa onim pajserom Kiletom, kao pozvao me, nismo se dugo videli i te fore. Dođe ono kolima po mene i krenemo u neki klub. Kad tamo moja bivša riba. A ja se skockao, lep ki upisan. Sve opušteno, naručili mi džonija šetača, pičke gledaju, vlaže, a ja stalno gledam u ovu moju bivšu. Kad njoj prilazi neki lik, smeška se, gledaju se onako samo što se ne pojebu. Ja se puko. Ne verujem šta gledam. Ajde da je bolji frajer, nego nije, šta traži ona sa njim. I tu ja krenuo, jedna na eks, druga na eks, treća na eks. Počelo da me hvata. Ide ona muzika, nešto drn drn drn mnogo dobra pesma. Ljudi skaču, luduju, ma kao da si na vašaru u Debeljači. Ja skačem svi skaču "Glavobolja od vinaaa, a nigde aspirina dranje ludilo. Ona moja me pogleda, ja rešio, napraviću neko sranje, probijam se ja, ljudi se guraju, konobar pada, ajncer pada, sve se lomi, neka likuša počela da kuka, zaboga, o proklete li sudbe, neko joj je poprskao cipelice.
- Alo alo, brate, nećeš valjda da zapevaš iskuliraj malo, polako, šta se desilo kada si stigao do nje?
- Pa ništa, ja stigo, pozdravili se, ona me upoznala sa ovim tipom što je muvao.
- I?
- Ortak se zove Mišel, skapirao sam da je derpe, okrenuo sam se i otišo sam si kući.