Ulaziš u prodavnicu i po, vaspitanjem usađenoj navici, kažeš "dobar dan". Kase su odmah pored ulaznih vrata, ali te niko ne zarezuje ni 5%. Čudno ti je, ali nastavljaš dalje. Kada si u korpu potrpao sve što ti treba, staješ u red za kasu. Ispred tebe je tip visok 1.80, širokih ramena u uskoj majčici iz koje samo sevaju bicepsi. Kasirka je sa njim upala u dijalog na kome bi joj i Rada Radenović pozavidela. Kuliraš i čekaš da završe, mada bi jedan deo tebe hteo da vikne "uzmite sobu zaboga". Konačno, stižeš na red. Bez ijednog upućenog pogleda, kasirka vadi stvari iz korpe i saopštava ti račun. Dok se ti cimaš da popakuješ sve to u kesu, ona zagleda plafon i verovatno vežba veštinu razlikovanja 386 nijansi bele boje, koju je skoro naučila. Zapravo, verovatno od kad radi tu. Kada si napunio kese, plaćaš račun. Vadiš jednu crvenu, pružaš i pritom, opet po, vaspitanjem usađenoj navici, kažeš "izvolte". Dotična spodoba uzima novac i vraća ti kusur opet bez ijedne reči.

Pokupio si sve kese, krećeš ka izlazu sa rečima "doviđenja" i naravno, ostaješ bez odgovora, dok u sebi psuješ i kasirku i vaspitanje, koje, izgleda, nije usađeno svim ljudima.