Пре писменог испита:

Колегиница штребос: Јеси учио нешто?
Ја: Пффшш... Излазим, па шта буде.
Колегиница штребос: Јој, ја ништа не знам! Све ми се испомешало! Тако ми и треба кад учим 5 дана пред испит!
(а сви добро знамо да већ два месеца нико ни г.мотком није могао да је истера из стана)
А на испиту... Гледаш она питања, пребројаваш колико можеш да урадиш, да знаш да ли има довољно за пролаз или да баталиш одмах. Чешеш се по глави, осврћеш се, гледаш људе. Бациш поглед на ону колегиницу, она већ попуњава последњу рубрику ситно писаним словима, устаје и прва излази напоље. После је видиш на списку где јој се десетка цакли поред.

------------------

Пре усменог испита:

Колега штребос: Јеси учио нешто?
Ја: Пффшш... Онако.
Колега штребос: Јао, човече, ја прешао само 10 испитних питања, ништа бре не знам! Идем на срећу.

Онда изађе колега да одговара, извуче питања, одговара без писања концепта, цепа 300 речи у минути, профанка му поставља потпитања из других области, све човек зна. И фусноте. Излази напоље срећан и задовољан.
После прозивају мене, жврљам по папиру за концепт, цртам чичаглишу, мењам питање, муљам нешто...

***

После испита ме сачека онај исти колега.
Јој, човече, јеси видео оно, све ме питала оно што знам! Ово ми је најсрећнији испит. А само сам три дана учио! Шта си ти урадио?