Novi zakon o saobraćaju

-Halo.
-Halo.
-Ej, mili, ti si.
-Ja sam.
-Pa gde si ti ceo dan juče?
-Ma bio sam nešto poslom, evo me, vozim a mrtav sam umoran. Nego...
-Kaži.
-Pa znaš, nije mi baš lako, al znaš i sama... Pa vozi bre pička ti materina šta se razvlačiš!
-Ko?
-Ma ne ti, idiot... nego, znaš i sama da nam nešto ne ide u poslednje vreme.
-Šta pričaš?
-Pa znaš, nije da nismo probali, al...
-Šta ti je mili?
-Pa da ti kažem odmah. Ne mogu ja više ovo. Ne ide nam više.
-O čemu pričaš?
-Pa o meni. Tebi. Ne mogu više. Guši me ova veza.
-......
-Što ćutiš?
-A zašto?
-Nemoj da plačeš, jebi ga. Ja bi rado... Jebem ti bre mater! Šta opet oćeš...
-Zašto me psuješ?
-Ma ne nenene... Ne psujem tebe. I tako, kažem ti, nisam spreman za ozbiljnu vezu, a i sama znaš, ne ide nam.
-To je zbog one kučke, znam! Sinoć si bio kod nje, priznaj! Znala sam da ima tu nešto.
-.....
-Jel da?
-Jeste. Eto, jeste. Bio sam kod nje. I znaš...
-Kretenu jedan! Kako si mogao da pričaš da me voliš!
-A jebi ga, volim te ja još.
-Nemoj.
-Dobro neću. Ali izvini još jednom, ne mogu više. A i sama znaš u sebi da nije to to.
-Jel sam ja kriva?
-Nije. Do mene je. Znaš da poslednjih par meseci...
....
-Šta poslednjih par meseci?
-.....
-Halo?
-.....
-Jel si tu?

Bilans razgovora: Jedno slomljeno srce, dve slomljene potkolenice, tri naprsla rebra, četiri šava na čelu.