-Матори, је л' знаш ти можда Гаврила?
-Гавру Спаситеља?! Како не бих знао, Гавра ми је спасио кера од сигурне смрти вештачким дисањем кад га је спуцао ауто док је јурио мачку. А и није то једини пут да ми је помогао...
-Ма и мени је Гаврило учинио, нашао ми човек посао у струци. Ево до данас радим као вулканизер код Мајстор Симе.
-Шта с њим?
-Ма ништа, Мајстор Сима се пропио, сад сав посао пао на мене...
-Ма бре мислим са Гавром, што си ме питао да ли га знам?
-А то! Велики белај снашао нашег Гаврила...
-Па шта се десило?
-Оно најгоре, мој Немања...
-Ма није могуће!
-Јесте, јесте... Нејебица.
-Па колико дуго то већ?
-Има...има једно три месеца.
-Па шта ћемо сад, Ћирило? Није Гавра било ко, не може он са сваком?
-Знам, шта мени причаш... И баш му се види да га дрма нејебица. Мислим видим ја њега како говори клинцима шта да играју испред кладионице и све то, али види се да је сморен.
-Е па вала ја ћу да му се одужим!
-Како? Е али пази, не воли он такве као ти, ниси његов тип, сувише си...мушко...
-Ма не то, Ћирило! Знам ја једну малу, лечи нејебицу душу исцељује!
-Да, али Гаврило је нулта крвна група, тешко да ће то ићи, не можемо ми њему да помогнемо...
-Ма, брате, веруј ми и ова је, нема коме не може да да!