O ukusima se ne raspravlja

Pogreška. O i te kako se raspravlja, oko čega drugog ljudi i da se raspravljaju ako već imaju potrebu takve vrste? Loš ukus bode i oči i želudac, a neki je toliko loš da bi samo prekaljeni zen budista uspeo da sakrije gnušanje, i na licu zadrži grimasu ravnodušnosti ili pak blagi, pristojan osmeh.

Načini oblačenja, količina šminke, vrsta muzike, stavovi..Teraju razum ne u petu nego u potpeticu, a nagon tera fiziološke potrebe da se momentalno aktiviraju, sve u isto vreme. Tako vam se može desiti da nesklad boja i melodija izazove naizgled začudjujuće ponašanje gde peglaš po zidovima, pišaš po tepihu i sereš po nameštaju, grebući pritom noktima naslon od fotelje i izgovarajući takve psovke kojih bi se i kamiondžije uzdržale. Imaš potrebu da urlaš, lomiš, trčiš go i udaraš kitom o čelo onog ko je sve te gadne ideje i nagone u tebi probudio.