Konzervans za inteligenciju. Što ga više dobiješ to ti mozak više liči na turšiju.
To je ono što nam ostane kada zaboravimo sve ono što smo naučili u školi.
Ono sto ti je u Srbiji totalno nepotrebno da bi bio popularan. Cak naprotiv, pozeljno ga je ne posedovati.
Sve redja pojava u drustvu koja se u sve vecoj meri mesa sa terminom "Imam sve petice!".
"Obrazovana" ucenica: Ukrajina je, ako izuzmemo Rusiju, najveca zemlja po povrsini u Evropi sa povrsinom od 604 000 km kvadratnih(recenica izgovorena u roku od 3-5 sec).
Profesor: Dobro. A koja je najveca zemlja na svetu?
"Obrazovana" ucenica:Aaaaa...aaaa...pa valjda Amerika..(u pozadini se cuje AHAHAHAHAHAHA)..Sto? Je l' nije?!
Stvar na koju potrošite jednu četvrtinu svog života da bi naučili kako da potrošite preostale tri četvrtine.
Gradim kulu od karata. Gradim je strpljivo, sve po redu. Temelj. Jeste da je kula od karata, ali temelj je jak, stavio sam u njega petice. Duboko su zarivene u zemlju, niko ih ne vidi, ali osjeća da su tu. Kako sam bio užurban, srećan i uporan dok sam zidao temelj. Napravio sam prvi sprat, zalio ploču preostalim peticama i četvorkama. Jake, stabilne četvorke, ponosite. Obustavio sam radove na kratko, materijal postao skuplji... Počeli su cigani da kradu od mene. Riješio sam da postavim ogradu. Nije bila neka, sva od dvojki, ali dovoljna da pokaže da sam i dalje tu, da i dalje gradim. Da me zaobiđu, da nemam vremena. Posle sam postao stariji i ozbiljan. Dobio sam neke petice na veresiju i još par savjeta za dalje podizanje zamka. Tada su bile bolje karte u igri, jače karte. Išao sam polako, gradio sam spratove od šestica, vidna mjesta obložio po nekom sedmicom, par desetki za svoje najbolje. Uveo sam žandare i dame u svoju kulu, da unesu život, da služe kralju kule. Uskoro sam završio - lijepa je to kula bila, stabilna, jaka, od različitih materijala, sa mnogo utrošenog rada i ljubavi. Moja.Ali i dalje kula od karata, a neki vjetar počeo da duva..
A ja nemam kad, visim na birou.
Proces kroz koji bi trebalo svako da prođe kako bi sazreo u jednu ozbiljnu, reprezentativnu i uspešnu jedinku.
Atak na jedan od obraza podmlatka raširenom roditeljskom rukom. Od srca. Ili čak aplauz.
-Dokle ćeš bre da sramotiš majku i mene po selu, dođi vamo i skini naočare da te obrazujem jedared ko što su mene moji.
Etimološko poreklo reči kaže obrazovati, načiniti, storiti nešto po želji. Obrazovati pojedinca nije jednostavno. Obrazovanje je za društvo od suštinskog značaja. Međutim, njegova funkcija nije uvek svetla. Stvaranje intelektualne elite je uglavnom teklo po kalupu. Dositej Obradović je obrazovanje poredio sa voskom i kalupom u koji se vosak sipa. Problem je u kalupu. Istorodan kalup stvara kopije. Koliko god da je dobar i lep on nije originalan. Lepota voska nikada neće zaseniti istovrsnost kalupa koje je stvorilo društvo po svojoj potrebi. Njegova fukcija je da raslojava ljude. Intelektualci nesvesno rade za sistem koji ih je stvorio. Orazovanje jeste humano, ali je sistemsko i bezlično. Usvajajući istovrsna shvatanja intelektualna elita se udaljava od ostalih ljudi i posmatra ih kao masu. Masu kojoj treba vođa. Opet, to dovodi do konkurencije između samih ljudi koji pripadaju eliti tako da od humane namere obrazovanje suštinski dolazi do sukoba. Kako između same elite, tako i između mase i elite.
