Lavovska borba sa emocijom koja ne prihvata odbijanje.
Ne tako davno držim ja čas engleskog grupi odraslih; neki od njih imaju i po četrdeset godina, i u skladu sa tim ostavljaju utisak ozbiljnih ljudi. U jednom trenutku dođe red na jednog od njih da pročita pismo jedne tinejdžerke. I tako on krene: „My name is Becky and I’m nineteen years old...“, što je u mojoj glavi odmah stvorilo sliku dotičnog učenika u telu tinejdžerke. Spustim pogled i zatvorim oči, pokušavajući da odagnam sliku, ali ona biva sve jasnija. Počnem da se preznojavam – smeh bi da izađe, ali ja ne smem da dozvolim da se to desi. Već počinjem da se grčim, mrštim, lice mi se krivi u hiljadu grimasa... Pomislim: „Ako te vide, pomisliće da ti se sere. Pokrij oči!“ Ja poslušam sebe, pokrijem oči rukom, šatro pratim tekst, ali mi se vide usta, koja se kratkim pokretima razvlače u smeh i vraćaju u normalu. Pokrijem usta drugom rukom, al’ ne lezi vraže – unervozim se k’o davljenik, počnem kao da se češem po glavi, noge mi cupkaju, od silnog zadržavanja vazduha već počinjem da pravim onaj zvuk kroz nos i već mi postaje jasno da sa smejanjem nema borbe. U poslednjem trenutku bacim nemoćan pogled na grupu, kad tamo - svi pokrili što oči, što usta, tresu se i tiho plaču. I kad se pogledasmo – smehovi nam se oslobodiše svih prepreka, udariše u zidove i izleteše kroz ključaonicu i prozore. E, to se zove sloboda!
Ahahaaha... al' stvarno je teško ponekad, treba da ostaneš profi, a u sebi d'umreš...
Dobro pitanje - Beki se zadovoljno osvrtao oko sebe kad je video kakvu reakciju je izazvao. Nadimak mu je, inače, ostao :-)
Ja lepo kažem - vas prosvetare sve treba pobit', smejete se deci, sraaaaaaaamota!!! :))))))) ++++++++++++++++++
Emocijom koja ne prihvata da ne bude ispunjena... Mislim, stvarno bode oči prva rečenica, plus kad je jezičarka napiše.
Imam dva prosvetara u kući i ovakve priče često slušam. Vidim da ste svi isti... Samo što moji ne definišu:)
Au, bre, pa otkad to profesija definiše čoveka do te mere?
Ja sebe ne doživljavam kao prosvetara, i ne volim da me neko tako zove. A i ne osećam da pripadam svom kolektivu, niti bilo šta slično. Bila bih veoma srećna da ne radim u školi, samo nemam izbora :-)
Jbg, ono si šta radiš. Otud kvalifikacija. Mada, prosvetari obično nisu tako kreativni. Valjda to nećeš izgubiti...
Haha :) +
Kod mene je bio neki tip koji je zvao kettle ''boiler'' i ja prvo u opste nisam provalila.
Kada sam konacno ukapirala sta prica, ja nisam mogla da se obuzdam, pogotovu kada je on objasnjavao kako njegov 'boiler' ne pisti dobro kad je spreman.
Jos ja razmisljam, ''da li ovaj zna da boiler ne treba da pravi nikakve dodgy zvuke'.