"Očevo je carstvo poput Čoveka koji je posejao dobro seme. Njegov neprijatelj dođe noću te poseja korov. Čovek ne dozvoli slugama da počupaju korov, već im reče: Ne, da ne biste sa njim počupali i pšenicu. Jer na dan žetve korov će postati očit, i biće počupan i spaljen..."

Jevanđelje po Tomi, izreka 57

Tako ide simpatična pričica o žitu i kukolju, ta svojevrsna parabola večne borbe između "dobra" i "zla", a koju je prvi u toj verziji ispripovedao lično Isus Hrist, sin lično Božji. Jer, masi je vazda trebalo slikovito - da ne kažem, "plastično" - predstaviti određenu ideju ili misao da bi ista istu nekako i razumela. Elem, priča se - a kako nas gorepomenuti Apostol u svom daljem pisanju obaveštava - završava veoma srećno: Lolium temulentum iliti "korovski busen" biva uspešno odstranjen od Tricium Gramineae iliti "pšen'ce" ( oprostiće mi eventualni prisutni botaničari ako sam se zajeb'o za koje slovo ) i svi su živeli srećno do kraja svog života ( što je bilo otprilike do oko 35-og rođendana, al' punim plućima ). Bilo kako bilo, do danas se ta Isusova pouka relativno zadržala u svom iskonskom obliku ali je, nažalost, sâm Čovek pretpreo promene koje su ga učinile neprepoznatljivim čak i sâmom sebi. Pšenica je postala jebeni GMO, a jedino je mrtvi kukolj ostao isti - gadan, zao i neverovatno uporan za svoje mesto pod Suncem...

Ah, da! I značenje se promenilo iz "Dobro vs. Zlo" u "Bitno vs. Nebitno". E, kad sam znao da ću nešto da zaboravim...

-> Ukoliko ste tražili izraz sa izvornim značenjem, pogledajte definiciju Odvojiti žito od kukolja.

Ovaj izraz opisuje đavolje težak posao. Skoro nemoguću misiju. Izraz je nastao na krsnoj slavi Mileta Basa, osnivača Južnog vetra. Dok su se svi gostili sarmama, pragnjetinom i slavskim kolačima, Ivan Kukolj - Kuki je pojeo svo slavsko žito. I osveštano i neosveštano. Niko nije mogao da odvoji žito od njega da ostane i maloj deci nešto.