"Očevo je carstvo poput Čoveka koji je posejao dobro seme. Njegov neprijatelj dođe noću te poseja korov. Čovek ne dozvoli slugama da počupaju korov, već im reče: Ne, da ne biste sa njim počupali i pšenicu. Jer na dan žetve korov će postati očit, i biće počupan i spaljen..."
Jevanđelje po Tomi, izreka 57
Tako ide simpatična pričica o žitu i kukolju, ta svojevrsna parabola večne borbe između "dobra" i "zla", a koju je prvi u toj verziji ispripovedao lično Isus Hrist, sin lično Božji. Jer, masi je vazda trebalo slikovito - da ne kažem, "plastično" - predstaviti određenu ideju ili misao da bi ista istu nekako i razumela. Elem, priča se - a kako nas gorepomenuti Apostol u svom daljem pisanju obaveštava - završava veoma srećno: Lolium temulentum iliti "korovski busen" biva uspešno odstranjen od Tricium Gramineae iliti "pšen'ce" ( oprostiće mi eventualni prisutni botaničari ako sam se zajeb'o za koje slovo ) i svi su živeli srećno do kraja svog života ( što je bilo otprilike do oko 35-og rođendana, al' punim plućima ). Bilo kako bilo, do danas se ta Isusova pouka relativno zadržala u svom iskonskom obliku ali je, nažalost, sâm Čovek pretpreo promene koje su ga učinile neprepoznatljivim čak i sâmom sebi. Pšenica je postala jebeni GMO, a jedino je mrtvi kukolj ostao isti - gadan, zao i neverovatno uporan za svoje mesto pod Suncem...
Ah, da! I značenje se promenilo iz "Dobro vs. Zlo" u "Bitno vs. Nebitno". E, kad sam znao da ću nešto da zaboravim...
- Gospodine Vučiću, kako ćete odvojiti žito od kukolja u našoj zemlji?
- Pa, naši će ljudi ići po narodu i pitaće "Jesi li ti kukolj?" i ako im neko kaže da jeste, biće uhapšen istog momenta!
Davno sam čitala jednu bajku u kojoj neko, ne znam ko, pojede hleb koji je bio načinjen od brašna samlevenog od žita od koga se nije odvojio kukolj... Taj neko se otrovao tim hlebom. Tako da sam kukolj uvek zamišljala kao nešto strašno i neodvojivo od žita, a u mojoj dečijoj glavi hleb je uvek bio pod sumnjom.
Onda dođe Profesor i objasni sve u primeru, kako je, zapravo, lako odvojiti žito od kukolja. :)))
Profa edukuje.
:+D, "sažeto" kao i uvek ;-)))))))))
Mada ako ćemo pošteno, kraća je no obično, izgleda da ti je zafalilo inspiracije za primer.
Lepa pričica i sjajan primer, jedino te molim da
preformulišeš.
Nije da istu nisam razumeo, ali si u više navrata pokazao da to nije gornja granica tvojih veština s perom (tastaturom).
Super defkica, zanimljivost je da kukolj (Agrostemma githago), ima čauru sa otrovnim semenima, pa ako se ne odvoji od žita, posle takvo brašno je štetno (inače vrlo lepa biljka iz familije karanfila), a, biljka koju ti pominješ (Lollium temulentum), se kod nas češće zove ljulj ili zavrat, neg' korovski busen. Ima zrno jako slično pšenici (iz iste su familije), ali je veoma otrovno, puno, mislim alkaloida, prouzrokuje neka smorna stanja tipa glavobolje, nesvestice, povraćanja... Neobično da kod nas ima odvojiti žito od kukolja, a ne recimo zavrat od pšenice u poslovici, veeerovatno jer ovo prvo (kukolj) oće da poubija stoku, a može i čoveka. :)
Još jedna dobra. Time kako je složena defka, pokušao si da zavaraš trag, ali odalo te je odmah par detalja, na primer izvinjenje prisutnim botaničarima. Tu sam znao +
Ефектно објашњење, само ми објасни шта је то јевањђеље по Томи, неки апокриф? У сваком случају, профовски одрађено=)
+++
Hvala miss Smo na elaboraciji, Otkačenom na savetu. Videću šta ću.
@Johnny
Malo variram lololo :)
@Klinikli
Ma, izlazi nedeljom u Telegrafu ololo :)
Smo, sad još jednom pročitah tvoje stručno izlaganje i sam se pitam iz kog(kojih) razloga se u našem narodu odomaćila verzija sa kukoljom. Na engleskom je to "tare", odnosno, gorepomenuti temulentum i, zaista, na slici izgleda kao jebeni busen divlje trave te sam se stoga i odlučio takvim da ga nazovem. Šta god da je, poenta zaista jeste da liči na pšenicu al' da ipak nije. U Bibliji se pominje kao "đavolje seme". Rings a bell?:) Hvala još jednom, naučih nešto novo.
primer je ojeb'o +++