Позната мантра која се понавља скоро сваки пут кад неко од блиских људи, после дуго пренемагања и терања мака на конац, заврши јебени глупи, факс и оде ка родном завичају, остављајући за собом људе који су пуни ентузијазма за факс, баш као и Барселонина мрежа противничких згодитака на задњих 8 текми, а понесу са собом наде да ће наћи какво-такво ухлебљење и једну решеност да се никад више не врате на места својих студентских борби.

Или пак, кад неко оде да студира тамо негде, а не врати се више никад.
То је већ, други угао гледања...

Nezvanična himna Srbije.