Ožiljci

Kožni tragovi životnih događaja. Plemenito tkivo zamenjeno grubim vezivom, koje je kao kandžama zadržalo u sebi priču. Uvek povod za pitanja drugih, uvek povod za oživljavanje sećanja, a ponekad i dobar način da nekog bolje upoznate. Gotovo da nema osobe koja nekada nekome nije pripovedala o poreklu svojih ožiljaka.

Leže njih dvoje tako, razvukli postorgazmične osmehe i nešto se kikoću, ćućore i bockaju.

- Ti baš imaš puno ožiljaka. Od čega ti je taj?
- Aaa, pa to kad sam operisao slepo crevo. Mislim, nisam ja sam operisao, iako bi' sam sebe verovatno manje zaklao nego ovi proslavljeni hirurzi, ali dobro... Da ti pričam. Ja kad sam bio mali, sam voleo da jedem kisele krastavčiće, a majka mi nije dala uvek. I ja sam tako odlazio u špajz i vršljao po onim teglama... I majka bane jednom, iznenadi me otpozadi, i ja progutam ceo krastavčić i zapuši mi se slepo crevo. Posle operacije je majka tražila da mi ga vrate... Ne, bre, slepo crevo, nego krastavčić, da ga uspešno pojedem ovaj put.
- Aaaa, od čega ti je ovaj ovde veliki, na leđima?
- A to mi je od kenda. Jedna pička me posle časa cepila motkom u leđa, onako kukavički, pička mu ćorava, samo je krv počela da šiklja. Ali, nije frka, posle je sačekao bata njega ispred kuće, i prebio ga kao mačku, 3 meseca je cuclao supu i srkao špagete na cevčicu.
- A ovaj na nozi?
- E, taj mi je najdraži! To sam ja, željno gradsko dete, u selu napao komšijinu trešnju kao gladna godina i otrsio je celu za sat vremena. Posle sam imao proliv dva dana.
- A imaš i ovde, kod oka. Taj baš izgleda gadno. Ko ti to napravio?
- Bivša riba, kad sam joj predlagao trojku sa njenom najboljom drugaricom.
- Ajoooj! A šta ona nije bila raspoložena za te perverzije?
- Ma jok, nego je ona rekla da drugarica sigurno neće hteti, a ja se zaboravio pa joj rekao da smo drugarica i ja to već horizonatlno ugovorili... I tako...