Kožni tragovi životnih događaja. Plemenito tkivo zamenjeno grubim vezivom, koje je kao kandžama zadržalo u sebi priču. Uvek povod za pitanja drugih, uvek povod za oživljavanje sećanja, a ponekad i dobar način da nekog bolje upoznate. Gotovo da nema osobe koja nekada nekome nije pripovedala o poreklu svojih ožiljaka.
Leže njih dvoje tako, razvukli postorgazmične osmehe i nešto se kikoću, ćućore i bockaju.
- Ti baš imaš puno ožiljaka. Od čega ti je taj?
- Aaa, pa to kad sam operisao slepo crevo. Mislim, nisam ja sam operisao, iako bi' sam sebe verovatno manje zaklao nego ovi proslavljeni hirurzi, ali dobro... Da ti pričam. Ja kad sam bio mali, sam voleo da jedem kisele krastavčiće, a majka mi nije dala uvek. I ja sam tako odlazio u špajz i vršljao po onim teglama... I majka bane jednom, iznenadi me otpozadi, i ja progutam ceo krastavčić i zapuši mi se slepo crevo. Posle operacije je majka tražila da mi ga vrate... Ne, bre, slepo crevo, nego krastavčić, da ga uspešno pojedem ovaj put.
- Aaaa, od čega ti je ovaj ovde veliki, na leđima?
- A to mi je od kenda. Jedna pička me posle časa cepila motkom u leđa, onako kukavički, pička mu ćorava, samo je krv počela da šiklja. Ali, nije frka, posle je sačekao bata njega ispred kuće, i prebio ga kao mačku, 3 meseca je cuclao supu i srkao špagete na cevčicu.
- A ovaj na nozi?
- E, taj mi je najdraži! To sam ja, željno gradsko dete, u selu napao komšijinu trešnju kao gladna godina i otrsio je celu za sat vremena. Posle sam imao proliv dva dana.
- A imaš i ovde, kod oka. Taj baš izgleda gadno. Ko ti to napravio?
- Bivša riba, kad sam joj predlagao trojku sa njenom najboljom drugaricom.
- Ajoooj! A šta ona nije bila raspoložena za te perverzije?
- Ma jok, nego je ona rekla da drugarica sigurno neće hteti, a ja se zaboravio pa joj rekao da smo drugarica i ja to već horizonatlno ugovorili... I tako...
zemlja u kojoj zivimo, takva kakva je, pretrpela je sito i reseto, i na narodu se vide mnogi oziljci. necu ulaziti u politiku (mnogo) pa da nekog posebno osudjujem, krivi su svi.
oziljci najstarije populacije su to da ljudi zive u ocajnim uslovima, sa minimalnim penzijama, da kopaju po kontejnerima, prose po ulici. sledeci put kada za starijeg penzionera kazete ''uh kako smrdi'' zapitajte se da li taj neko ima uslova da se okupa, da li ima cistu odecu, u krajnjem slucaju da li je psihicki zdrav i ako nije, zasto neko ne brine o njemu.
populacija srednjeg doba je izgubila volju za zivotom, sve se svodi na trku oko novca i brigu o porodici. pogledajte svoje roditelje, ubio ih je zivot. mladi roditelji se ne igraju sa svojom decom, jer trce sa jednog posla na drugi da bi platili pelene, struju i hranu. majke dobijaju decu sa 35 jer se ranije nisu usudile, i iako ni sad novcano to ne mogu, hvata ih zadnji voz, a zele porodicu. ljudi sa 50 godina masovno dobijaju otkaze, novi posao niko ne zeli da im da, pa porodice srljaju u siromastvo.
adolescenti srljaju u dekadenciju. narkomana je na sve strane, svakog dana u novinama nekoliko mladih ljudi je mrtvo od droge. moral je postao nesto sto samo stariji ljudi postuju i poznaju. mlade devojke i devojcice do svoje 25. godine imaju bar jedan abortus u zdravstvenom kartonu. mladici koji jos licnu kartu nisu izvadili prodaju marihualnu, a ta delatnost se polako ali sigurno siri i na devojke istih godina.
oziljaka je previse i sve teze se otklanjaju. neko kaze ''bar se zivi bolje nego pre 10 godina'' pa treba da se zivi bolje! za 10 godina ceo svet je naucno, kulturoloski, a nadam se i umno, mnogo uznapredovao, trebalo bi da se zivi mnogo bolje. svest nam klone, pritiskaju nas sa svih strana, ubijaju zivot u nama. pre 10 godina nije bilo proizvoda na rafovima, ali je bilo smeha na decijim licima.
