Babina soba, već krajem septembra pa sve do marta/aprila, u kojoj provodi svo svoje vreme osim ako nije na ulici ili kod komšinice. U toj sobi je uglavnom peć koja je po običaju naložena tako da kada uđeš u sobu pomisliš da je sigurno tako i u paklu.
Dolazim kod babe. Otvaram vrata kad ono tras, kao šamar , vreo vazduh me udara preko lica, a baba opušteno sedi i gleda tv.
ja: Pa baba bre kako možeš da sediš u ovom paklu, ovo nije normalno
baba: Ta nije tako zdravo toplo, već je izgoreo ugalj, ajd ulazi
