Pakao

Čovek dolazi u pakao. Svuda oko njega nagi ljudi plaču i povredjuju se. Užasnut prizorom, odlazi do samog đavola i sa zaprepaštenjem progovara: ''Oprostite, a ... oni svi plaću i povređuju se ... i to sve sami rade, nema egzekutora ni ... pa me zanima zašto oni to rade sebi ... to jest ... kako ste ih naterali na to?''. Na to mu đavo odgovori: ''Prosto, vrlo prosto. Učinio sam da svi imaju sedam pogodaka na loto-u, a onda sam im pocepao tikete, svima do jednog''. I dodade, sekund kasnije: "Šalim se, sinak, šalim se." Čovek uzdahnu i ponovo upita: ''Pa šta je onda?'' Nakon kratkog razmišljanja, đavo progovori: ''Pokušaj da se setiš neke osobe koju si poznavao, nekoga ko je za tvoja merila bio izuzetno glup - ali ne jedan od onih dobričina glupana, nego izuzetno glup i isto toliko zao i pokvaren, nekoga ko je počinio mnoga dela koja su, recimo, samo svakodnevne sitnice, ali opet vrlo pokvarene i vrlo glupe. Možeš li to?''. ''Mogu'', odgovori čovek. Đavo nastavi: ''Zamisli sad, mališa...ja pucnem prstima i svi oni slični njemu, i oni još gori, shvate!''. ''Šta shvate?'', upita čovek iznenadjeno. ''Da su gola govna! Odjednom, njima je jasno. A i dalje se savršeno sećaju celog svog života i svega što su uradili. Samo je razlika u tome što su sad svesni realne vrednosti njihovih postupaka. Evo, sine, gledaj ih. Šta misliš, šta bi drugo mogli da rade nego ovo? Šta će im drugi mučitelj i veća kazna?