Pametnom dosta

Mora da sam mnogo glup! Meni, bre, nikad nije dosta. Nije mi dosta kad jebem, celog života bih samo to radio, ali ima niz ograničavajućih faktora, nije mi dosta kad jedem i u tom kontekstu ova prejaka reč sastavljena od dve reči i ima smisla.
Moglo bi se naći još prigodnih upotreba, ali je najiritantnija upravo najčešća upotreba ovog besedničkog cveta.

Nekad je negde neko pametan, ili se samo tako predstavljao, koncizno naveo niz ubedljivih argumenata i, smatrajući da su jasni i neoborivi, uzviknuo: "Pametnom dosta", računajući da razumnom biću ne mora očigledne činjenice da razlaže na sitna crevca.

I Pandorina kutija je otvorena!

Danas svaka šuša promumla proširenu, veoma prostu rečenicu i likujući dodaje: "Pametnom dosta!"
Šta dosta, milosnu ti majku, šum koji si izbacio više nikad nećeš ponoviti, niti sâm razumeš šta si rekao, a poštapaš se nekom izlizanom frazom! Moraš umeti da odbraniš stav, a ne da se kriješ iza olinjale parole! Nije mi dosta, može biti da kasno palim, stoga objasni ili ćuti! Takvom retorikom pokušavaš sebe implicitno da uvedeš u svet pametnih, al' ne ide! Šupalj si kō crkveno zvono, što bi rekao panonski paor, mornar, tamburaš, govnar... Uglavnom, neki zanatlija, šta li je?!

Pametnom dosta! Ili nije?