Penzioner

"'De si, Gile, legendo? Nisam te video sto godina!"

"Ooo, Pero! Evo, tu sam - nisam mrdnuo odavde još od mature."

"Pa, zar ima da se nismo tol'ko videli? Ala vreme leti, sunce mu. Nego, š'a će ti taj pojas za spasavanje - da nisi trudan?"

"Hehehe! Znaš kako: žena, deca, dobra klopa, pasivno doba, pos'o. Ali, ne žalim se. Doduše, odem ponekad na sketba sa Grujom, Lazom, Maretom i Necom, ali to je samo forme radi, pošto posle odemo "Kod gazda Mileta" na 'ladno pivce i krilca. Banja!"

"Gazda Mile još radi??? Auuu, legenda! Nego, kad pomenu ekipu, 'de su Đole i Sava - da im se nije, da ne čuje zlo, nešto desilo?"

"Ma, daleko od toga. Đole je otišao u Kanadu, da tamo okuša sreću. Javi se barem jednom mesečno, pusti neki mejl, i vidi se sa nama kada dođe ovde jednom godišnje. I dalje je ona ista budala, samo mu slabo ide borba sa pivom i krilcima - jbg, nema tamo to što ima ovde, pa nije naučio. Sava, on je već druga priča..."

"Što, bre?"

"On ti je k'o onaj narodni 'lebac "Sava". Doduše, ne bukvalno k'o 'leb, već k'o oni koji ga kupuju. Penzos. Čovek od jutra do sutra mrzi ceo svet. Ne možeš ni da mu samo kažeš "ćao-ćao", a da ne krene sa jadikovkama od Kulina bana, pa do današnjih dana. Kvrcnulo mu, valjda, nešto u glavi kada ga je dugogodišnja cura ostavila, pa je zastranio. Jednom smo ga zvali na basket, a on nam je toliko zagovnao dan, da smo napravili pakt da ga nikada više nećemo zvati. Sve vreme je smarao sa pravilima, žalio se na svaki potez, a obruč bi pogađao jednom u deset godina (o koševima ne vredi ni govoriti). Posle, kada smo otišli na vops i krilca, toliko nam je ogadio život, da nismo pojeli ni pola porcije."

"Zar od onakve ljudine to postade???"

"Tuga, brate."