1.Podjem ujutro na posao, pola 8, tresem se koliko mi se spava. A penzioneri se vracaju sa pijace, punih torbi.(Pa kad su morali da ustanu,da do tad sve zavrse?))Ko da pijace nece biti i u 10.
2.Ogroman red u banci, dizanje penzija, a ispred banke bankomat i nokog u redu?
3.Vole da sacekaju prodavca da otvori piljaru da bi kupili mleko u pola 6 ili 7 ujutro ??

100 evra, plati sve račune, uštedi i da ima da počasti unuka/ku/ke.

1)
A:”Je l’ idemo večeras u grad?”
B:”Ne mogu, mrzi me.”
A:“Daj bre, koji si penzioner.“

2)
A:“ Batice, ‘ajmo do Šomija.“
B:“ ’oćemo busom?”
A:”Ma kojim busom, jednu stanicu!? Jebote pravi si penzioner!”

3)
Na moru
A:”Alo bre, penzioner, pola sata ulaziš u vodu.”

4)
Na rekreaciji
A:”Jebote, ispred nosa ti uzme loptu! Mrdni malo, koji si ti penzioner!”

Dize pritisak i sebi i drugima

Vozač zastaje 3-4 metra ispred pešačkog prelaza, naravno staračka dalekovidost učini da to bude 2-3 cm, penzioner baca šoverkolomilački pogled ka vozaču (ne pomažu ni zatamnjena stakla ni blindirana vozila a ni tenk) i onda kreće…
"MRŠ U PI*KU MATERINU… U OVOJ SRBIJI NE MOŽE ČOVEK NI NA PEŠAČKOM ULICU DA PREĐE! KAKO JE SAMO OVA DANAŠNJA OMLADINA NEVASPITANA! U MOJE VREME………"

I nastavi monolog do partije šaha…

"'De si, Gile, legendo? Nisam te video sto godina!"

"Ooo, Pero! Evo, tu sam - nisam mrdnuo odavde još od mature."

"Pa, zar ima da se nismo tol'ko videli? Ala vreme leti, sunce mu. Nego, š'a će ti taj pojas za spasavanje - da nisi trudan?"

"Hehehe! Znaš kako: žena, deca, dobra klopa, pasivno doba, pos'o. Ali, ne žalim se. Doduše, odem ponekad na sketba sa Grujom, Lazom, Maretom i Necom, ali to je samo forme radi, pošto posle odemo "Kod gazda Mileta" na 'ladno pivce i krilca. Banja!"

"Gazda Mile još radi??? Auuu, legenda! Nego, kad pomenu ekipu, 'de su Đole i Sava - da im se nije, da ne čuje zlo, nešto desilo?"

"Ma, daleko od toga. Đole je otišao u Kanadu, da tamo okuša sreću. Javi se barem jednom mesečno, pusti neki mejl, i vidi se sa nama kada dođe ovde jednom godišnje. I dalje je ona ista budala, samo mu slabo ide borba sa pivom i krilcima - jbg, nema tamo to što ima ovde, pa nije naučio. Sava, on je već druga priča..."

"Što, bre?"

"On ti je k'o onaj narodni 'lebac "Sava". Doduše, ne bukvalno k'o 'leb, već k'o oni koji ga kupuju. Penzos. Čovek od jutra do sutra mrzi ceo svet. Ne možeš ni da mu samo kažeš "ćao-ćao", a da ne krene sa jadikovkama od Kulina bana, pa do današnjih dana. Kvrcnulo mu, valjda, nešto u glavi kada ga je dugogodišnja cura ostavila, pa je zastranio. Jednom smo ga zvali na basket, a on nam je toliko zagovnao dan, da smo napravili pakt da ga nikada više nećemo zvati. Sve vreme je smarao sa pravilima, žalio se na svaki potez, a obruč bi pogađao jednom u deset godina (o koševima ne vredi ni govoriti). Posle, kada smo otišli na vops i krilca, toliko nam je ogadio život, da nismo pojeli ni pola porcije."

"Zar od onakve ljudine to postade???"

"Tuga, brate."

- Ma samo da se jednog dana dočepam one moje baštice...

PS. postoje izuzeci,ali oni se nazivaju bake i deke,i mogu se prepoznati po tome sto stoje u busu da:"devojcica sedne,sigurno se umorila."

Naravoučenije:nikad u penziju!

nije nepohodno