Pitanje koje se postavlja na ulici i obicno se odgovara sa evo, pa trenutni pravac kretanja i radnja koju planirate izvrsiti.Moze da bude i pozdrav ukoliko ne znate ime osobe sa kojom se pozdravljate.
`De si?!
Evooo idem do Ciketa, kupio novi racunar pa da pogledam...
.............
`De si?!
de si bra``...
Dve reči kojima pozdravljamo ljude koji nam dolaze u susret. Ma koliko god da je apsurdno pitati nekoga gde je dok vam stoji pred očima ovo se ustoličilo kao standardni ritual prilikom susreta dvoje ljudi. Zašto i kako, niko ne zna, a dok ne saznate smislite odgovor koji će zameniti "evo" i "tu sam", pa možda osvojite neku nagradu kluba književnika i sl.
- Pa de si bre ti?
- Evo me tu sam.
- Šta ima?
- Evo ništa...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.