Znate ono kad kažu "nebitan si kao r u marlboro" ili "nevažan si kao panduri na Slaviji". E ovo je na skali nevažnosti svetlosnu godinu daleko od ovoga iznad i uputstva u kutiji kondoma zajedno. Naime, postavlja se pitanje zašto jebeni pešački prelazi u Turskoj uopšte i postoje jer tamo niko živ ne staje. Valjda to nose iz kuće, ludaci. Možeš da blejiš sat vremena na pešačkom - niko neće da ti stane. Ako kreneš kojim slučajem da prelaziš računaj da će ti za tries devet dana biti četres dana. I to nema veze da li si dobra pička ili beba u kolicima, oni ubrzavaju, trube i jebu lebac. Na turskom. Sa anadolijskim akcentom. Dugouzlaznim.
Inače, Turci su poznati kao veoma blesavi vozači; voze brzo, agresivno, a interesantno je da je veoma mizeran broj saobraćajnih nezgoda. Do dve iljade neke mogao je da vozi baš svako, ali su onda uveli neku sprdnju od polaganja vozačkog ispita. Ono kao. Tako da i sada voze muškarci, žene, deca, mačke, kornjače, kadaif, svi jebeno voze. Još imaju neko crveno svetlo na semaforu koje trepuće i to predstavlja u fazonu "teraj slobodno druže na sopstvenu odgovornost".
Ağzına sıçayım, deliler!
- Ima li nešto od posla?
- Ništa ne brini, bacio sam krake ovamo, do kraja oktobra završavamo stvar.
- To si pričao i prošle godine.
- Ne veruješ bratu, šta?
- Luiđi, ma ti si u toj firmi bitan koliko i pešački u Alanji. Samo kenjaš nešto bez ikakvog pokrića. Biću srećan ako mi ne namestiš neko peglanje da me izudaraju kao seljančicu po jedrim guzovima.
Vidi se da si gurman.