Polagano, ali konstatno psihički iznurivati nekog duže vreme dok isti sve to trpi. Posle nekog vremena valjda naviknuta na nastalu situaciju, dotična osoba gubi bilo kakvu želju da se suprotstavi torturi kojoj je izložena.
- Biće izginuće večeras. Je l' ekipa kompletna?
- Nije. Fali Bole.
- Pa jesi li mu javio?
- Jesam.
- Pa šta bi?
- Ništa. Neće.
- Kako neće? Pab, naše staro mesto, naš stari sto. Nismo se videli već od njegove svadbe, ima skoro godinu dana. Šta sad izvodi?
- Ona njegova izvodi. Kaže: "Odlučili smo da izbegavamo takva mesta jer to nije mesto za bračne parove, a i moramo da proširimo krug ljudi sa koja se družimo."
- A on?
- A on samo sleže ramenima i govori: "Da, draga." Uzela ga pod svoje, pije mu dušu na slamčicu, a on, som, ćuti i trpi.
Pocetak primera me asocirao na neku organizovanu tucu navijaca. Sve dok nisam dosao do starog mesta. Heh, sad se setih Draganine pesme "cekaj me na starom mestu".
+
Може и то, него ми је ово прво пало на памет као пример.
Sličan komentar si dala i na moju def "živog će me sahraniti". Izgleda da su ti djeca baš nemirna :))
@ le piaf
Izgleda da su mi stalno u podsvesti :)
Da mi nisi rekao, ne bih shvatila. Čudo kakva prosvetljenja ovde čovek može da doživi.
ozbiljno.
Meni ovo "piti dušu.." više asocira na decu.
Moj drug definiše roditeljstvo kao "znaš kad neko kaže piju mi krv na slamčicu, a ti znaš šta to znači." :))