Najniži mogući vid osvete za nanetu nepravdu ili šta je već po sredi. Pljuvanje, cedjenje truleksa i sundjera u kafu ili sok, sendvič (čuveni slučaj kuvarice koja se 2013. u BG ispišala u lonac supe), kopanje po šupku prstima kako bi se namazali rub šolje ili čaše, viljuška...Odvratni su, neljudski, potezi ispod svake granice časti i dostojanstva - ne stoga što gost sam po sebi pije fekalije već što i ne zna da to čini, čime je pobedonosni podsmeh konobara koji stoji kraj stola (i sija svojim fasadnim osmehom, dok u sebi kipti od zluradog zadovoljstva) sveden na nemoć i benignu jadnost.
Kao čovek koji je proveo deset godina po raznim kafanama i barovima, klubovima, restoranima, hotelima...Odgovorno tvrdim da zaposleni rade i gore stvari. Gosti neretko umeju da budu drski i neuljudni, prezahtevni i bezobrazni (nemogući na jedan od hiljadu načina) a ljudi, pogotovo ako mrze i sebe i posao koji rade - imaju kratak fitilj. Sem toga da se ponašaš kao čestit i pristojan čovek - nama načina da se od ovog zaštitiš. Sećam se čak primera jednog frajera koji se, svojevremeno, nakon što je satima čamio zavejan u mećavi kraj Feketića, ispišao po sopstvenim dlanovima u nameri da se rukuje sa predsednikom koji je došao da ga čupa iz snega. I uspelo mu je...
- Šta misliš, da li pljuju u kafu ovom Vučiću ili Konu?
- Ajoj.
- A kamere u šankovima i to?
- Veruj mi, uvek ima neki štek gde može da se obavi neopaženo.
- Brate, šta misliš čega se taj sve nagutao u zadnjih 8-9 godina?
- Čega nije. Garant mu sipaju neki domestos ili kiselinu, vidiš da je svakim danom sve ludji.
Dovoljan razlog da se ne zameraš mnogo onom ko će ti je doneti.
