Još uvek vrlo nedefinisan i misteriozan fenomen oko čijeg postojanja se i danas vode polemike.
Kao i kod polemike oko venzemaljaca, postoji grupacija koja tvrdi i zaklinje se da gore navedeni fenomen zaista postoji, čak garantuje da sa njim dolazi u bliski kontakt otprilike jednom mesečno i ta se grupacija zove ŽENE.
Sa druge strane, postoji i ona rezervisana, racionalnija grupacija, koja ovaj fenomen smatra još jednim oblikom manipulacije i, što privlačenja pažnje na sebe, što opravdanja za svoje psihotične ispade, i ova se grupacija,zove MUŠKARCI.
Zasad je vrlo teško ustanoviti kojoj od ove dve, vrlo ubedljive grupacije bi razuman čovek koji zlo ne misli trebalo da poveruje, ali se svakoj žena ova dilema sama od sebe nekako reši u jednom trenutku života, a svaki muškarac ipak ostaje sumnjičav.
Ono čime bi se ova pojava, AKO zaista postoji, mogla okarakterisati je-neverovatna ničim izazvana eocionalnost vaše nežnije polovine,a odmah zatim, neverovatna ničim izazvana mržnja prema svemu postojećem, a najviše vama, vaše iste nežnije polovine, koja sa crvenim ludačkim pogledom obnadulim od domalopređašnjeg plakanja i ne izgleda više tako nežno, i tako sve u krug, čas suze, čas batine, a sve praćeno plačnim-nisam ja kriva, to su hormoni...
I predpostavljam da nikada nećemo naći ubedljive dokaze za postojanja ove pojave, ali se možda, iako ne baš ubedljiv, dokaz može naći u razmišljanju o odgovoru na sledeće pitanje-Zašto bi vaša nežnija polovina iz meseca u mesec, na tri do sedam dana glumila emocionalni i psihički pakao, kada se svaka manipulacija može izvesti mnogo manje autodestruktivnim metodama?
Zadnja recenica ti je keva :)