Kada pristaneš da oženiš ružnu nevestu koju ti je plemenski vrač odredio za ženu jer ipak želiš da je seksualno iskonzumiraš, ali ipak ubiješ i pojedeš budućeg muža one koju zaista voliš kako bi mogla i ona da miluje tvoj totem.
Kada slučajno nađeš neke sitne pare na ulici, staviš ih u džep i nastaviš gledati prema dole ne bi li našao još novca.
Vreba one koji imaju više nego što im je dovoljno, one koji veruju da zaslužuju više nego što je moguće i one koji zevaju preko plota.
Boje da imam ništa nego da nemam sve.
Razlog zbog kojeg je "lepsi" deo dana ovakav kakvav jeste. Na domacim tv stanicama kupuju serije i filmove iz prethodnog milenijuma (zato sto su jeftine), u lokale se ne ulaze od trenutka kupovine (jedino za kupovinu vise neudobnih stolica radi vece zarade), u sve proizvode se stavljaju jeftiniji sastojci (cena ostaje ista maksimalna zarada), kvalitetni svetski muzicari nam dolaze jednom u zivotu, u diskotekama nije ogranicen broj ljudi koji ulazi.
Ponekad imam utisak da se svi ponasaju prema nama kao prema stoci koja ima novac.
Kaizen.
Odavno je poznato da je Srbija zemlja najvećih krajnosti i najvećih apsurda. Tako je moguće da u zemlji, gde se većina ljudi izjašnjavaju kao vernici, da se istovremeno mnogi diče uspesima građenim na svim biblijskim smrtnim grehovima.
Pohlepa, kao možda najuočljiviji porok među Srbima, se može gledati i kao posledica viševekovnog ropstva pod raznoraznim osvajačima koje je pratila glad i veliko siromaštvo pa su ljudi željni svega i svačega grabili za sebe da bi imali za crne dane jer mir i blagostanje na Balkanu nikad nisu dugo trajali. Međutim, turske spahije i habzburške i ugarske feudalce su vrlo brzo zamenili naši srpski. Sprega srpshih spahija sa vlašću je bila osnova mnogim našim piscima za pisanje pripovedaka, drama i komedija koje su postale vanvremenske, odnosno i danas aktuelne sociološke analaze poročnosti Srba. Uz to stečena lenjost tj. čekanje da nešto padne s neba u usta, kao posledica uživanja u blagodetima američkih kredita koje je Tito uzimao, razvila je kod mnogih ljudi sve veću potrebu za traženjem “hleba bez motike“. To je sve često vodilo do sve masovnijeg samposluživanja tuđim, pre svega državnim resursima, uvek po izgovorom, da od viška glava ne boli i da sve to treba čuvati za već pomenute crne dane koji dolaze.
Strah od nemaštine izazvan pričama naših starih o siromaštvu i gladovanju naših predaka i "kako je nekad mnogo teško bilo", kod našeg čoveka uslovile stalnu potrebu za gomilanjem materijalnih bogatstva, ali i do nebiranja sredstava za sticanje istih. Kriminal, zelenaštvo, mito i korupcija su samo neki od sinonima za pohlepu. I ne samo da se gomilaju novac ili nekretnine, gomila se i grabi čak i ono što je nepotrebno, grabi se i otima svaka sitnici jer štono kažu, valja da se uzme, da se ima.
Uzmi olovku ili neku svesku iz kancelariji, ima u firmi toga koliko hoćeš, treba ti za dete, da ne trošiš pare po knjižarama.
Pregradi među, uzmi komšiji još koji metar, trebaće ti možda kad mu budeš gradio svinjac ispod kupatila.
Uzmi službeni auto, iako kod kuće imaš dva, da kupiš voće i povrće za zimnicu, da ideš u švaleraciju, nema veze, ionako firma plaća gorivo i servis.
Zakini nekome, nema veze što je taj posao odradio za tebe, ko mu jebe mater, ti si mozak operacije, prvo uzmi za sebe koliko ti je potrebno, nisu te pare pale tebi sa neba, ne znaju ljudi da cene tvoje napore da obezbediš posao, neko bi im dao i manje.
Deli se nešto besplatno, idi uzmi obavezno, trebaće ti, valja se, tako kažu stari ljudi. Uzmi, čuvaj to za crne dane pa neka je to i grančica nekog drveta za koje nikad nisi čuo.
Na daj, Bože, da nekome nešto prigovoriš, pljuvaće te kako si ljubomoran i nesposoban. Neki će se braniti rečima: "Nisam ja, majke mi!". Neki će skočiti kao poliveni vrelom vodom i uputiće ti gomile pretnji tipa: "Znaš ti ko sam ja? Je l' ti znaš ko su moji drugovi, prijatelji, braća, kumovi? Znaš ti ko je moja teča, a?" Ili još češće imaće izgovor: "To i drugi rade, nisam ja valjda najgluplji pa da jedini uvek budem pošten." Još jedan apsurd u zemlji gde se svako zaklinje u sopstveno poštenje.
Ljudi bi trebali da jedu da bi preziveli,a ne da zive da bi jeli...!
Neizlečiva bolest. Koga gladan kurac napravi, ceo život će ostati gladan.
Kad štreberi nauče lekciju i kad nastavnik pita,neće da se jave,samo da bi ostali,koji nisu naučili i neretko se izvlače,popili bandere..
