Dokaz da je izraz klopa ustvari mnogo stariji nego što mi mislimo...

Drugi naziv za dobru šamarčinu.

Osoba, pažljiv slušalac, koji razgovor prekida tako što poklapa svojim komentarom. Obično to čini hladnokrvno, iznenada i surovo.

Teatralan ili jednostavno domišljat svršetak besmislene prepirke ili razgovora. Poklopac mu dođe kada nam pukne film slušajući nečije sranje i onda spustimo poklopac, odnosno, poklopimo drugog učesnika konverzacije. Poklopci se razlikuju shodno sa razlikama u ličnostima.

S jedne strane imamo klasičan poklopac, dakle poklopac ljudi čiji oštri komentari i surovo realna mišljenja onemogućuju pristup bilo kakvim kenjatorima, proseratorima što bi Džoni Štulić rekao, zatvaraju prolaz za trule moraliste, a i tome slično.

Opet, postoji i zen poklopac, poklopac tipičniji za one smirene i bezbrižne likove koji na prizvuk moguće smrtne opasnosti usled nečijeg besmislenog lupetanja i duhovnog osipa nastalog usled nečijih nerazumnih zaključaka vešto koriste neku od brojnih besmislica na koju šupak pomisli da ima konkretno značenje koje ne razume te ućuti.