Teatralan ili jednostavno domišljat svršetak besmislene prepirke ili razgovora. Poklopac mu dođe kada nam pukne film slušajući nečije sranje i onda spustimo poklopac, odnosno, poklopimo drugog učesnika konverzacije. Poklopci se razlikuju shodno sa razlikama u ličnostima.
S jedne strane imamo klasičan poklopac, dakle poklopac ljudi čiji oštri komentari i surovo realna mišljenja onemogućuju pristup bilo kakvim kenjatorima, proseratorima što bi Džoni Štulić rekao, zatvaraju prolaz za trule moraliste, a i tome slično.
Opet, postoji i zen poklopac, poklopac tipičniji za one smirene i bezbrižne likove koji na prizvuk moguće smrtne opasnosti usled nečijeg besmislenog lupetanja i duhovnog osipa nastalog usled nečijih nerazumnih zaključaka vešto koriste neku od brojnih besmislica na koju šupak pomisli da ima konkretno značenje koje ne razume te ućuti.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.