(tri ujutro, rendom žurka)

-Ćao mala, kako si?
-Emigriraj, smaraču, imam dečka.
-Ali dušo, nemoj tak...BLAAAAAAAAAARGH :povraća po njoj:

(sledeće veče, u hudu)

-Zajebavaš?
-Jok, majke mi ti kažem.
-Kako je to moguće?
-Pa lepo, krenuo Šomi da je bari, i onda dođe odavde i peglira po njoj. Ja umalo da se userem od smeha.
-Brate, jel' ima neko snimak? To mora da se ima, epohalno je.
-Ne znam, možda mali Leksa ima, pitaću ga. Ooo, eno ga i Šomi...
-De ste ljudi šta ima?
-Pa de si bre matori? BLAAAAAAAAAAAARGH
-Da, Šomi, de ti ona riba od juče? BLAAAAAAAAAAARGH :pravljenje grimasa i onomatopeja pegliranja:
-Što ste takvi? To je moglo svakome da se dogodi.
-Ma da BLAAAAAAAAAAARGH
-Stvarno ste sise, znači ne verujem.
-Hahaha, slobodno ti pričaj, pomerićemo se mi tamo malo, da ne pegliraš po nama. hahhahahah

(i u tom fazonu sledećih par meseci)