Pojava koje se nenormalno dobro širi među Srbima. Ranije se dobro znalo ko ide na sajam knjiga, na Ravnu goru, u Guču, a sada SVI IDU SVUDA. Otuda i čovek na sajmu knjiga koji ne zna ko je napisao "Prokletu avliju" kada ga intervjuišu. Guča je tek priča za sebe, kako kulturnu nasleđe pretvoriti u svinjariju kojom ćemo strancima pokazati koliko smo egzotični. Naravno, njih to sve lepo ne zanima, jer oni dolaze zbog jeftinog provoda. Zabole njih za našu trubu, oni dolaze da za male pare, jedu, piju, provdedu se i još ako neku srpkinju stignu, divota...
Izjava jednog Slovenca - "Ja mnogo volim da dođem u Srbiju za vikend, noćni život je fantastičan, ludnica, splavovi, to nema nigde. "
To je isto kao kad ja kažem da bih voleo da odem malo u Diznilend, vozam se na one vrteške, jedem onu šećernu penu, i onda se VRATIM U NORMALNU ZEMLJU... E to smo mi za njih, Diznilend... hvala na pažnji
Iliti FENSERIZAM.To ti je kada svi hoce da igraju kako modni kreatori sviraju tj. koji hoce da nose sve i svasta samo zato sto se to drustvu svidja.Takve osobe su zrtve mode poznatiji kao fenseri.To su osobe sa nedostatkom karaktera,povodljive i nisu nikako originalne.Tako se i pomodarstvo opisuje kao NEORIGINALNOST ILITI KOPIRANJE.Kada bi svi kopirali jedne druge svi bi onda bili isti i svet ne bi bio zanimljivo mesto za zivot.Razlicitost i originalnost je ipak zanimljivija.
Kad talog pokuša "na silu" da se odigne.
Brzalice sa seljačkim pojmovima uvek su gradskoj deci predstavljale problem.Prvo su pokušavali da ih sporo kažu onda su ubrzavali.U tom ubrzavanju dolazilo je do toga da su zaboravili šta je uopšte to opanak.Znali su brdo reči brzo da izgovore,ali to šta te reči znače su polako zaboravljali.Izmišljali su tako svoje reči koje su kovali od stranih reči i izraza.Neću da pominjem nama bliske narode koji su od pomodarstva napravili svoju lingvistiku i rečnik.Pomodarstvo je napisati ime svoje prodavnice,piljare,firme ...itd. na engleskom jeziku.Pomodarstvo je pomisliti da bilo šta sto kazeš na engleskom bolje zvuči nego na srpskom.
Primer može da bude jedan grad u kome živim.U njegovoj glavnoj ulici nalazi se dosta prodavnica.Svi nazivi su na engleskom ili su napisani latinicom.Jedina prodavnica koja ima svoj logo ispisan ćirilicom je poslastičarnica koja se zove Izvor i koju drže dvojica dosta prijatnih Šiptara.
Brzalica koju mozete da se trudite brzo da izgovorite posle ove definicije može na primer biti:
Raskiseliše li ti se opanci Srbijo?
Kada seoske devojke, obično tinejdzerke, pođu u srednju i iz sela dodju da stanuju u grad i izvale sve čari noćnog života i polako prihvataju sleng gradske omladine, al su navike, navike i tesko se izbacuju i menjaju.
Seljančica prva: Ćao mačko, si bila u gradu sinoć?
Seljančica druga: Naravno srce,ti?
Seljančica prva: Pa naravno, bila sam u disku negde oko dvojke!
Seljančica druga: Pa bila sam i ja oko trojke, nigde te nisam videla, de si đuskala?
Seljančica prva: Pa bila sam NODE...xaxaxa lično čuo malo izmenjeno,ali zivi piš, bila sam NODE,ahahaha
Stanje svesti prosečne prigradske seljanke koja je u potrazi za visokokvalitetnim modnim detaljima uvek spremna da iskaže svoju stručnost i informisanost o modnim trendovima. Obučena u gomilu jeftinih kineskih kopija najpoznatijih kreatora ona hara gradskim buticima u kojima se, gle čuda, prodaje isto tako prekopiran asortiman, ona čini sve da dokaže kako je ona nivo, a svi ostali obično, nekulturno smeće.
Mušterija 1 : "Imate li neke tričetvrtaste pantalone, može i neke dvotrećinske?"
Mušterija 2 : "Meni, znate treba neka jednobojna karirana suknja, najbolje plave boje."
Mušterija 3 :"Imate li nešto žuto za na noge?"
Prodavačica : "Mislite neke patike, jel'?"
Mušterija 3 : "Pobogu gospođo, pa mislim na pantalone, Bože kako ste nekulturni i neobrazovani, a radite u modnoj industriji.."
Obrazac za protraćeni život u kome neko ne radi ono što želi već ono što drugi hoće.
