Ovako smo svi čitali naslov crtanog Popaj kada smo bili mali. Barem mi koji smo znali po malo i od latinice i od ćirilice, pa su nam se oba pisma brkala u šašavim dečijim glavama. Oni sa manje naobrazbe i smisla za humor, te oni koji nisu još tada umeli da ostave svoj lični pečat, su čitali Roreče, ali niko, smem potpisati, niko nije čitao POPAJ. Bar ne oni koji su rasli u periodu '95-'98..
- Bako, hoćeš li molim te da mi ispržiš jednu Šomi kajganu, da mi bude ful užitak dok gledam Popečea, počinje za deset min ok?
- Stiže odmah, zlato babino. Hoćeš li još nešto, Stopi možda, ima u frižideru?
- Neću hvala ti. U stvari, uključi samo bojler ako ti nije teško, moram da se isturišam pa na spavanjac, treba sutra ustati ranije, da gledam Badija- psa košarkaša na Pinku po dvadesetšesti put. Ovog meseca.
- Hoću, pile bakino.
- Hmm.. Nešto si mi iznimno raspoložena, bako? Da se nije dedi dig'o?
- Hahaha, davno sam ja njegovom digla spomenik.. Ma kako i ne bih, kad danas ceo dan nije bilo Tadića na tv-u da sere o investicijama..
http://vukajlija.com/popece/69004
Ih, otkad je to Dog zapečatio ovde.
Inače, odlična ti ideja za takmičenje, ono s komparacijama, da ne ispadne da samo zakeram. ;)
Не схватам ту потребу да се буде дежурни инквизитор на сајту и упире прстом у децу улице, али свеједно ме није брига. Хвала:)
Офуцана задригла босанчуро, када је писменост у питању, за тебе сам доктор наука, јер видиш, мој матерњи језик је српски, за разлику од рикања, завијања, лупања батином о каменчину и осталих видова комуникације с брда на брдо који се у твојој постојбини користе. Капирам да ти је тешко да разумеш све ово јер ипак су те одгајили вашљиви прекодрински медведи, а већи део живота си провела у урлању са једним запушеним уветом, орању планинчине и стругању вучјих гована са гумених опанака, све док није куцнуо час да на трактору и са две кесе пуне вунених чарапа заједно са колоном својих крезавих земљака коначно крочиш у цивилизацију и спознаш благодети асфалта, пеницилина, ходања на две ноге и термички обрађеног меса, али пробај да бар мало напрегнеш те кржљаве босанске ганглије и схватиш да се овде говори мало друкчије него у околини пећине у којој си се окотила.
Него, видим да те минџа очајнички сврби, а човјеку се већ поодавно не диже на тебе, или му се не диже уопште, па си присиљена да тражиш курчевину по интернету и сваки неуспех те само додатно фрустрира и издркава и чини агонију твоје менопаузе још неподношљивијом. Рекли су ми да доста личиш на згажено псеће говно, додуше не верујем да миришеш тако лепо, али направио бих уступак и јебо бих те у суву пичку и напунио свршотином темељније него што је иједан од твојих брђанских рођака учинио, чисто из уверења да и истрошене остареле сараге заслужују мало нежности с времена на време. Јавићу ти се кад будем био у Војводини да прокрчиш ту прашуму на препонама, испод ушију и изнад горње усне, па да искомбинујемо један врели крес, за добробит твоју, твојих укућана и осталих људи и животиња у твојој околини. :*
Шимо јел ти смешна ова?