Drvo u neposrednoj blizini tvog zaseoka, na vrhu brda. Hrast koji ima više od 500 godina, sa ogromnom krošnjom i debelom hladovinom. Ispod ovog drveta, najveći deo tvoje porodice je začet (pa i ti). Kao dokaz za to na drvetu možeš videti urezana imena svih svojih rođaka zaokružena srcima i spojena plusevima.
- Milojka, ajd' da se mazimo
- Ne smem
- A zašto Milojka? Se ti plašiš mene?
- Ma ne plašim se ja tebe Radojko, hihihi. Nego, videće nas neko bre!
- Ma nemo' se brineš. Idemo do starog hrasta. Na vrh je brda, pa ćemo da vidimo ako neko prilazi
- Pa ajde, hihihi--------------------------------------------------------
(18 godina kasnije)
- Milojka, ajd' da se mazimo malo
- Nemo' Radojko hihihi. Će nam dođu deca iz školu, pa će nas zateknu
- Ajmo do hrasta, tamo nas neće zateknu
- Hihi, k'o kad smo bili deca(na vrhu brda kod hrasta Radojko i Milojka zatiču sina Milojicu sa komšinicom Stanojkom)
- Tata!? Mama?
- Milojice, šta radiš sa Stanojku tu bre?
- Ništa tata
- Šta ništa? Što nisi u školu, vucibatino jedna? I ti Stanojka, sram da te bude!
*