Beskoristan ukućanin. Parazit. Drvo.
Pripadnik porodične zajednice koji ama baš ništa ne radi. Ladi jajca po ceo dan. Oko njega sve uspešno zaposlena braća, inženjeri, arhitekte, doktori, sudije. On ništa. Lelemud po svakom pitanju. Može se pohvaliti kako je obrnuo najnoviju igricu, a to što nema posla, o tom potom. Više koristi ima drvo posađeno u bašti, makar daje listove, oni kiseonik, a ovaj samo crpi roditeljske prihode i voli da zauzme misionarsku pozu, spavajući k'o zaklan.
Pravi balvan.
-De si strina, dođi da se izljubimo.
-Ooo, koliko se samo nismo videle...:cmok, cmok:
-Ajd' po jednu kaficu, pa da se ispričamo za ovo što smo propustili.
-Evo, evo, ide kafica. Nego reci ti meni kako tvoji?
-Ma, znaš ti njih, sklapaju kraj s krajem k'o i uvek, ide im biznis. Naučili da se bore, evo najmlađi sad završava studije. Pričaj ti meni o tvojima, njih nikako da vidim, šta rade, kako su?
-Dobro su, dobro su, nek' su živi i zdravi. Najstariji pilotira već deset godina, jedino što mu vid počeo slabiti, pa me to brine. Ima dvoje dece i ženu. Marija studira arhitekturu, sve daje u roku, a Milan bankar, samo što ne dobije unapređenje. Inače ženio se skoro, zatrudnela mu ljuba.
-Lele, šta sam ja propustila ovde. Nego, ako me pamćenje ne vara, ti imaš i četvrtog, Marka beše li?
-E, da, Marko... On je ovaj... Hedonista, da. Uživa, lepo mu. To što roditelji crnče, nema veze, pizda mu materina! Verovartno ne čuje ovo što pričam, sigurno su mu slušalice na ušima. Stoka!
-Nek je živ i zdrav!
На првој реченици плусир'о и нисам зажалио...!
Одлична дефка! Али дијалог из пример јебе! +++