Požarevac

U slengu kafanskih muzičara, pod ovim pojmom se računaju svirke u Požarevcu i okolini, a u tu istu okolinu se računaju i Kučevo, Veliko Gradište, Petrovac, Kostolac i okolna mesta. Sve je to Požarevac, za prekaljenog asa vašara, svadbi i ostalih veselja pod šatrom.

Možeš biti velika zvezda, možeš da nastupaš i u milanskoj Olimpiji, Karnegi Holu, u Srbiji pravi muzičar postaješ tek kad okrvaviš prste i odereš grlo od pevanja u Požarevcu i okolini. Ko preživi, smatra se muzičarem.

- E, matori, ne znaš ti kako moj bend vole ljudi. Nastupamo minimum 2 puta nedeljno, leti skoro svaki dan po klubovima, pare samo pljušte, trebalo bi da gostujemo na TV-u za par dana, a planiramo i da snimamo album. Nisam ja od juče, ja sam ozbiljan muzičar, vodim ozbiljan bend.

- Nisi ti svirao u Požarevcu svadbu. Tri dana bez stajanja, samo pičiš dvojku, a dvojka ti je i "Kuće male krečene u belo" i "Igra rok 'en' rol cela Jugoslavija". U čelo šatre stoji orkestar, s jedne strane mladin deda, s druge strane šatre sedi starojko, a u sredini kum. Svaki drži pušku. Slučajno li stane ceo orkestar, ne odsviraš li im pesmu na uvce, ne odsviraš li im kolo nego im pustiš matricu, bolje moli Boga da im puška zanosi bar metar u stranu, inače ćeš biti izbušen k'o cigansko rešeto. Posle svadbe nam svima u orkestru krvavi prsti, nokti otpadaju, pevaljka ne može 10 dana da priča, al' kad se odradi dobar pos'o, pare samo pljušte, plaćaju ne pitaju za cenu. Nego ide nas desetoro pa sviramo na smenu, jer muzika ne sme da staje. Zato klinac, ne seri, ni nos još ne znaš da obrišeš, a već bi album i nastupe na televiziji.