Požarevac

- Е, матори, не знаш ти како мој бенд воле људи. Наступамо минимум 2 пута недељно, лети скоро сваки дан по клубовима, паре само пљуште, требало би да гостујемо на ТВ-у за пар дана, а планирамо и да снимамо албум. Нисам ја од јуче, ја сам озбиљан музичар, водим озбиљан бенд.

- Ниси ти свирао у Пожаревцу свадбу. Три дана без стајања, само пичиш двојку, а двојка ти је и "Куће мале кречене у бело" и "Игра рок 'ен' рол цела Југославија". У чело шатре стоји оркестар, с једне стране младин деда, с друге стране шатре седи старојко, а у средини кум. Сваки држи пушку. Случајно ли стане цео оркестар, не одсвираш ли им песму на увце, не одсвираш ли им коло него им пустиш матрицу, боље моли Бога да им пушка заноси бар метар у страну, иначе ћеш бити избушен к'о циганско решето. После свадбе нам свима у оркестру крвави прсти, нокти отпадају, певаљка не може 10 дана да прича, ал' кад се одради добар пос'о, паре само пљуште, плаћају не питају за цену. Него иде нас десеторо па свирамо на смену, јер музика не сме да стаје. Зато клинац, не сери, ни нос још не знаш да обришеш, а већ би албум и наступе на телевизији.