
Ненадјебиви, џиберски начин завршавања сваког вида интернет расправе (намјерно писано малим словима, због потпуне аутентичности), а уједно и крајњи аргумент у корист реторичара. Једноставна, кратка и ефектна фраза којом се павијан издиже високо изнад противника у својој простодушности, непоколебљивости и самоувјерености. Овим ти на крају још имагинарно пружа руку, као знак помирења, јер је великодушан у својој побједи и благонаклон према немоћном ривалу.
Јер он је све своје ставове исказао, аргументовао и одбранио, и свака даља расправа за њега била би беспотребно и бесциљно губљење времена. То је крај. Енде.
- Молим Вас не причајте глупости, Александар Македонски Србин? Шта све људима неће пасти на памет.
- Мали немој тако да причаш самном, ја сам старији од тебе 30 година. Александрова мајка је родом из села поред Гацкога, од куће Филиповића. Али не могу ја то објаснити теби кад још за тобом носају туту да пишаш. позз
----------------------------------------------------------------
- Ало мала, рећи ћу комшији Гаврилу да ту качиш голе слике, да те пребије ко вола у купусу. Срам те и стид било.
- Добро комшија, онда ћу ја рећи тати да сте ми слали слике свог курца преко интернета. Хаа!
- Ма немој мала, то се комшија Недељко само шали. А добре су ти слике, хаха. позз
Nekome se slucajno omaklo jos jedno "z" na tastaturi, da bi to preslo u chat/sms-ovsku opsesiju pozzdravljanjem
Zvoni telefon, javlja se geek: ej, pozzzzzz!
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.