Da se moj ćale pita Srbija bi to i bila.

Država u kojoj je lakše steći diplomu privatnog fakulteta prava nego državne srednje konobarske.

Zanimljiva, utopijska metafora, u kojoj pošteni ljudi znaju svoje mesto, a oni koji se bune, kradu, hvataju zjale, diluju drogu nesrećnim decama, i slično, bivaju obešeni za jajca i krvnički mučeni od strane razjarene, ali pošteno izabrane, i vlasti (tj. vrhovnom pravnom dokumentu) lojalne komisije. Metode uterivanja pravde bi uključivale tehnike Španske Inkvizicije, Ramba, Terminatora II, Hamurabijevog, Dušanovog i ostalih praevropskih, socijalno ispravnih zakonika.

Nešto drugačija definicija bi bila: društvo u kome su prava pojedinaca maksimalno zaštićena, a zakon se sprovodi dosledno. Dakle, ne moš brke da omastiš u takvom sranju od države, a za maleško silovanje mož da zaglaviš i do više godina. I to ne zastareva proces. Teško da možeš nekome u takvom društvu da kažeš: ''Odrobijaću te''. Jer, ko zna, možda ti se smeši gorepomenuto kukičanje jaja i šta ti ja znam.