- E stari, eno, ja pocijep'o ona drva. 'Oće biti kakva para večeras, a? Malo da izađem do grada.
- Biće pare, kad se budeš okupao. Smrdiš na kilometar. Prvo se operi, pa ćemo da pričamo.
- Daj stari, ne zezaj me. Stvarno mi treba neka kinta večeras.
- Dam ti 500. Dosta ti je.
- Daj stari, može li šta više, recimo, Vajfert?
- Hm...
- Ajde, stari. (umilni pogled okicama)
- Hehe, aj dobro, biće Vajfert. Al' nemoj više da me zoveš stari, jesi čuo?

Ћазим: Е овако, моја Маја Азија неће више да пева ове разбрајалице тако да оћу да ми напишеш нешто са гитарама, мало неки оно као тврђи звук...
Марина Туцаковић: Али Ћазиме, ја то не умем! Имам знаш какву песму за њу, све у једном тону бре, да је пореде са Јами одма!
Ћазим: Не јеби ме, Марина, плаћам добро ко и увек али мора овако...слушала коза неке пантере, неке ироне јебемлига сада јој се то свиђа...
Марина: Па што бре то слуша сада у време ГрандКилоМегаГигаТера фестивала, све хит до хита, ја писала 90 посто песама!
Ћазим: Ма има и то своје, када навуче ону кожу па се окрене леђима па...е, зајеби бре Марина то него да напишеш до следеће недеље нешто да јебе маму!
Марина: Не вреди, не умем.
Ћазим: Јануш, додај ми преговарачки оквир.
звук репетирања тетејца
Марина: Добро бре, Ћазиме, немој да си на крај срца, смислићемо нешто. Зваћу Ацу Лукаса да помогне, он се у то разуме опасно. Има да је напишемо. Да шије. До сутра.