Granice za koje znaš da ne smiješ da pređeš kad pitaš ćaleta da ti da kintu za izlazak.
- E stari, eno, ja pocijep'o ona drva. 'Oće biti kakva para večeras, a? Malo da izađem do grada.
- Biće pare, kad se budeš okupao. Smrdiš na kilometar. Prvo se operi, pa ćemo da pričamo.
- Daj stari, ne zezaj me. Stvarno mi treba neka kinta večeras.
- Dam ti 500. Dosta ti je.
- Daj stari, može li šta više, recimo, Vajfert?
- Hm...
- Ajde, stari. (umilni pogled okicama)
- Hehe, aj dobro, biće Vajfert. Al' nemoj više da me zoveš stari, jesi čuo?
Kao što logika nalaže-to je okvir koji se koristi u pregovorima. Osim bitne razlike što ti pregovori nisu demokratski i diplomatski već čak šta više(namerno sam) totalno nefer pregovori. U stvari to i nisu pregovori, više je ponuda koja se ne odbija.
Ćazim: E ovako, moja Maja Azija neće više da peva ove razbrajalice tako da oću da mi napišeš nešto sa gitarama, malo neki ono kao tvrđi zvuk...
Marina Tucaković: Ali Ćazime, ja to ne umem! Imam znaš kakvu pesmu za nju, sve u jednom tonu bre, da je porede sa Jami odma!
Ćazim: Ne jebi me, Marina, plaćam dobro ko i uvek ali mora ovako...slušala koza neke pantere, neke irone jebemliga sada joj se to sviđa...
Marina: Pa što bre to sluša sada u vreme GrandKiloMegaGigaTera festivala, sve hit do hita, ja pisala 90 posto pesama!
Ćazim: Ma ima i to svoje, kada navuče onu kožu pa se okrene leđima pa...e, zajebi bre Marina to nego da napišeš do sledeće nedelje nešto da jebe mamu!
Marina: Ne vredi, ne umem.
Ćazim: Januš, dodaj mi pregovarački okvir.
zvuk repetiranja tetejca
Marina: Dobro bre, Ćazime, nemoj da si na kraj srca, smislićemo nešto. Zvaću Acu Lukasa da pomogne, on se u to razume opasno. Ima da je napišemo. Da šije. Do sutra.
