- Брате, ујутру добијем отказ, одем с посла код Маје да ме утеши, звекнем главом успут у неки знак - то је ова чворуга. Замало ме не згази џип неки, на милиметар од мене се зауставио, одмот'о ми се цео живот испред очију! Стигнем жив некако код ње и попијем педалу. Вратим се ћику, купатило поплављено, не заврнух славину у журби. Не знам како прегурах дан!
- Матори, је л' ти то опет немаш паре да ми вратиш?