Situacija kada ćeš svakako ispaštati, šta god uradio u datom trenutku. Zato - teraj do kraja, jednom se živi.
Proslava Dana škole, ponoć je prošla već odavno, na stolovima po tanjirima pomešani ostaci praseta, kupus salate i šlaga, a u zbornici zagrljeni pevaju istoričar Dobrivoje, Steva "Rus", veroučitelj Vasa i spremačica Rada. Raštimovanim horom diriguje podbuli sekretar Žika, odavno zreo za penziju: - ...a tiiiii, a tiiiiii, ti si me čekalaaa... - E, društvo, moram da idem... - Gde si pošao, dobri moj Dobrivoje, zar ti nije lepo s nama? - Ma jeste, Žiko, nego žena će da mi sere... - E, slušaj bre, kad si joj rekao da ćeš da dođeš? - Do dvanaest. - Pa sad je jedan, čoveče! Sraće ti i ovako i onako, svejedno si zakasnio. - Da, ali ima još više da pobesni... - Ma ti si poginuo pa si poginuo, svejedno da l' od metka ili od rafala. Onda bar gini dostojanstveno i sedi ovde s nama dok god ti je lepo!
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali) on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz….. vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode … on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa) vi – (mahnito mlataranje rukom) on – …………
(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…) on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Kada si životinja od najranije mladosti suočeljavaš se sa dugim veterinarskim iglama. Ako si pas, celog života ćeš pamtiti kako te je bolela prva vakcina protiv štenićaka i celoga života sakrivaćeš se od belih mantila umazanim govnima stoke. Generalno svaka životinja vuče komplekse i traume iz detinjstva od njih. Osim krave, jer svaki kontakt krave i veterinara se završava njegovom rukom do lakta u njenoj pičci. Najviše vole kada ih semeni, tj. kad im nabija vrelu bikovu spermu u njihovu vlaznu unutrašnjost, no to nije važno za temu...
-Je l' si video negde Nikolu Kajču? Beži od mene k'o od veterinara od kad sam mu pozajmio 50 evra, jebem li mu mater džukelsku. _ Zoki, slobodno se javi, to što sam ti ga dućkala ne znači da smo u vezi, ne moraš da bežiš od mene kao od veterinara, dobri moj Zoki.
ovo je nastalo od nemacke reci hertz (srce) koja se vremenom "malo" promenila i kod nas zvuči hert ali pošto se to "h" pravilno (naravno) ne izgovara onda to zvuči kao 'ert. Ovaj izraz moze da bude svasta, npr: od toga da se neko od muke i jeda stvarno razboleo u smislu srčanih smetnji (hercenfeler) do toga da je neko od besa ili izneverene, a možda i neuzvraćene ljubavi bio kadar da uradi štošta nažao nekom predmetu ili biću u svojoj okolini, a ponajpre sebi (vidi primere). Dobro se dopunjuje sa izrazom "krenkovati se" koji valja potražiti u vukajliji.
Krenkov'o se od 'erta što je komšija kupio nova kola, porazbijao je sve po kafani od 'erta što ga žena manula, izbo se brisom po jajima od 'erta, itd...
Baba koja ceo dan, a bogami i noć provodi "viseći" na prozoru i trudi se da joj ništa ne promakne. U svakom trenutku nepogrešivo zna ko je ušao, a ko izašao iz zgrade. Sigurniji je čuvar reda od pozornika.
Srpski ekvivalent onoj engleskoj : He' going places (not college but places). Kada od šoka učinjenim ne znaš šta da kažeš autoru sem uzdržano i ponekad sažaljivo: "Biće od tebe nešto", ponekad propraćeno tapšanjem po ramenu.
- Ej, ljudi, napisao sam prvu defku! - Aaaa....ako more...biće od tebe nešto.... ---------------------------------------------------------- - Ujko, vidi, napravio sam tvoju bistu od Šaruljinih govana. - Bravo, ujkino.... Biće od tebe nešto, govorio sam ja....
Odnosno kontrola oružja i pooštravanje kriterijuma po kojima ti je dozvoljeno da držiš pucaljku je jedna od glupljih ideja i većih prevara koju država praktikuje da pacifikuje masu kad kriminal i nasilje počne da preljeva. Ide se logikom da ako manje ljudi ima cevku kod sebe, manje su šanse da počine neki zajeban zločin, kao razbojništvo ili ubistvo. Ova logika je obično deluje sasvim zdravo mnogim ljudima, uglavnom onim sredovečnim, mirnim, po prirodi nesklonim nasilju koji je zdušno podržavaju, ali je u suštini golo sranje. Ko hoće da koristi svoje oružje za kriminal sigurno neće da ga preda policiji, nego će i da prošvercuje još neki komad u zemlju. A ako nekom i uzmeš pištolj ili dedinu lovačku to ne znači da ste ga onemogućili da počini ubistvo i da neće komšiju ili bivšu ženu da overi sekirom, kuhinjskim nožem, ručnom dizalicom ili golim rukama. Dakle samo prelazak na hladno oružje, improvizaciju i kućnu radinost. U principu bi najhumanije bilo ostaviti svakome štoljpi, čime bi se, kad već dotični kurac od države ne funkcioniše, izravnao teren između napadača i žrtava. A i realno, humanije je da ga upuca nego da ga bode šesnes puta tupim nožem za 'leba. Manje će da se muči čovek.
