Poređenje.
Isto što i ne zna se ko je bolji, jer ako se sazna ko je bolji, onda se sistemom eliminacije dobija gori.
Ne znam koga da zovnem da nam brani, i Mare i Vlado razvaljuju.
- Jes'... ne zna se ko je gori.
Kako bre ko je gori? s'ti normalan? Odojica su top.
- Tikvane, opet ti dođe na isto. Ako se ne zna ko je gori, onda se ne zna ni ko je bolji.
Spot za kampanju - crno bela slika - namršteni Sergej Trifunović - muči ga to pitanje - pa nabildovani treći sin Rokvić neraspoloženi, pa Vlado Georgijev crno beli, isto nije mu ni do čega (mada njemu stvarno nije, trezni se) pa Dragan Ilić sa radija onaj majmun, guta knedle, gleda, ne veruje, Nikola Kojo se uozbiljio ne vata za dupe više od tri miunta prekrstio ruke, muči se i on, i svi kažu: kampanja, uozbilji se, i ti si govedo, ne poriči, manje tuci, više tucaj kao ja što tucam redovito – ozbiljne face, muževne face, crno belo... Pa slika pretučene Gorice Popović isto one sa radija, ne, Gorica Mojović, ne, Gorica... a u kurac kako već, pretučena Gorica uglavnom, masnica, ozbiljna lika i ona isto kaže: manje tuci oću kurac ustvari i onda na kraju Đoša ozbiljnog lica - a svi znamo koliko je njemu teško da bude ozbiljan i ne nasmeje nas - tristapet kila, drži transparent: tuci mene frajeru ako možeš a ne svoju ženu
tišina tišina tišina kuca srce:
I na kraju, statistika pretučenih žena – čita Vlada Jelić, kraj promotvinog spota, Bojana Maljević istučena se tetura, i šlag na torti, još jedna poruka:
Branislav Lečić, glumac, ispovest – ja sam Branislav Lečić i jebem mladu ženu evo već nekoliko godina i uspešno se borim s tim nije bilo uvek lako ali nekako teramo mnogo je lakše pretući je i poslati je u krevet ali nemoj ići lakšim putem jer ja sam inače glumio sudiju Risa znaš kad radim čučnjeve da impresioniram Daru Džokić – e pa jebo sam je posle a nije mi se jebalo pa ti vidi, mada kakve veze to sad ima, nebitno, a šta si ti uradio na današnji dan, tucitelju? pa pogled Bajazita i zaštitnika: ona da ti šmirgla karađorđa ti naramak drva iz šume da doneseš. Ispod piše – nađi i ti svoju Daru Džokić.
Ivan Ivanović se uozbiljio, (Ana Štajndohar oklembesila se o mikrofon, Mima Karadžić struže ušima ko svitac, Andrija i Anđelka se tuku taštom)
- E sad ozbiljno okej okej e vi koji tučete žene nije vam to neki fazon ono kao bolje ih danas izvedite na večeru ili pokažite zvezde ili odvedite ih na koncert Željka Samardžića, to je baš super, eto ja sam takav i baš sam super, budite i vi super kao ja i ne tucite žene znate vi šta žene vole a slično je kao tucite - namig smeh aplauz vragolaštvo smešano s korisnim i naravoučenijem – baba se zacenila u drugom redu - jebote baba daj smiri se.
Tucitelj žena – jebote jeste, sve su pogodili, kajem se, ženo očeš da ti kupim sabrana dela Karla Gustava Junga da te tučem njima?!
SRETAN VAM SVIMA OSMI OŽUJAK I OSMOJUŽANSKI PRAZNICI! NE TUCI!
Ironija. Sve deluje tako lepo te večeri, kolege i koleginice oko tebe srećni i veseli jer se završava jedan lep, ali istovremeno i težak period života, svi jedva čekaju taj zasluženi odmor posle još jedne veoma iscrpljujuće godine, kako bi mogli da uživaju u letnjim čarolijama, a ti...ne znaš da li da se prepustiš slavlju i zbariš neku koleginicu koju nisi mogao za četiri godine, jer, je li, tad je sve dozvoljeno, nema pravila, možeš svakoj da prodaš priču kako možda više nećete da se vidite, kako je to posebno veče u kojem ne treba da razmišlja o tome šta će biti sutra, jer kao što srcelomac Vlado Georgijev kaže: ''Živim sad''... ili ćeš možda da razmišljaš o sutrašnjem ispitu iz predmeta Nuklearna fizika 1, koji su svi položili još pre tri godine...svi osim tebe.
Pola 11 uveče je, atmosfera se praktično tek podgreva, jedna prsata koleginica se popela na sto i u ritmu muzike meša guzovima, tvoje kolege ništa ne prepuštaju slučaju, vade telefone i fotoaparate kako bi ovekovečili taj trenutak, ti to sve vidiš iz daljine, kroz maglu, jer su ti misli već uveliko okrenute prema sutrašnjem ispitu i o tome kako moraš da ustaneš u 6 ujutru, jer ispit počinje u 7...u jednom trenutku sine ti genijalna ideja: ''O, pa ja imam i septembarski rok! Nema veze što pored ovog ispita nisam položio još njih 17, celo leto je preda mnom, naštrebaću ja to, imam kapaciteta! Sad idem da se utopim u masu i da vaćarim koleginicu koja je i dalje na stolu, takva prilika se ne propušta! Hoću da uživam ove večeri!'' . A u podsvesti znaš da nećeš da naštrebaš, i da nemaš kapaciteta. Ali nema veze. Apsolventsko veče je, jednom se dešava u životu. A apsolventskih godina ima mnogo. Sutra šta će biti,
ko zna..
Stavljanje sagovorniku do znanja kakvog su mu morala devojke sa kojima zalazi u dublju intimu.
- Vlado, hoćeš kod mene večeras na pijanku?
- Možda dođem, ko će sve biti?
- Dovodim Violetu pevaljku i Marinu Kondilomu, ima da se omrsimo samo tako, hehe.
- Ti si lud! Hoćeš li ikad naći neku normalnu i bezbednu ribu? Pa one pogledom prenose sifilis i još trista kojekakvih kurcoparajucih boleštija. Prošli put ona Sanja Bunarče, sad ove! Ta ista Marina nosi zasluge što Zokijev tuki danas stoji u tegli i krasi kabinet biologije!
Akcija uglavnom grupnog upadanja na rodjendane, punoletstva i druge žurke, u situaciji kada na proslavu niste pozvani. Slavljenika uglavnom niko iz društva ne poznaje, ali ako mu se odnese neko piće i povede sa sobom neka lepa drugarica, neće se buniti. Ako vas i izbace napolje, usput ukradete neko piće koje vam padne pod ruku, čisto da ne ispadne da ste dolazili za džabe.
- Zdravo drugar, a od kud ti na žurci?
- Pa..Ovaj..Žurku u stvari ja pravim..
- Aaa pa ti si bre Pedja, pa srećan rodjendan, sve najbolje..
- U stvari nije mi rodjendan, dao sam uslov, a i nisam Pedja, ja sam Vlada..
- Au izvini Vlado, baš mi je drago! Nego, što ti je dobra ona sisata drugarica tamo, kako se zove?
- Zove se Tijana, znaš..To mi je sestra..
Podvrsta muškaraca, ( verovatno sa malom kitom) koji sve svoje navodne seksualne podvige istog trena dele i prepričavaju sa sebi sličnima i svima koji su spremni da slušaju.
Faker 1 :De' si bre fakeru matori. Da, čujem kako je bilo sinoć?
Faker 2: Kako će biti brate, otkin'o sam je od kurca jedno tri četiri puta za redom bez vađenja, posle smo.....
Keva: Kuc, kuc... Sine pa ti imaš društvo, što ne kažeš jel' vam treba nešto? Lepo, lepo družite se samo, a mogao bi ti Vlado ovog mog, malo nekad izvesti, oči mu ispadoše od ovog interneta.
Stanje ekstremne nejebice za bližu i širu okolinu i prisutnu floru i faunu u istoj. Stadijum između životnog blisa i skoka sa mosta.
- Šta bre misli onaj tvoj burazer? Skoro 34 dine a ništa nije uradio od sebe.
- Ma kulira čovek ćivot. Terao ga i ćale iz kuće jednom, svašta nešto bilo. Ono ili radi ili završavaj taj fax konačno.
- Pa vidim ja tebra. Baš neki dan ga sretnem i vičem "Alo Vlado!" ništa lik prođe ko pored turskog groblja.
- Matori, on kad otvori oči ujutru dernu Hirošima i Nagasaki i sve mu ravno ceo dan.
Ponekad čovek izgubi nadu i želju za borbom. Onda se samo prepusti bujici života i pusti da ga nosi ...
I tako ... Batalio si studije tehnološko-metalruškog. Izgubio si i kontakt sa društvom sa faksa. Vratiio si se kod keve i ćaleta u svoju sobu u potkrovlju. Sad radiš u prodavnici akumulatora. Radnim danima dvokratno, subotom do tri, svaka druga subota slobodna.
Sestra ti se viđa sa lokalnim krimosom. Ponekad ih čuješ kad su u akciji u sobi pored. Lik bio u tvorza par godina zbog neke gudre, ali ovako nije loš. Javlja ti se svaki put kad se sretnete. Potajno se nadaš da će da ga krene neka kombinacija, pa da odvede sešu negde, tebi ostane celo potkrovlje. Onda bi mogao da dovedeš Nadicu što radi u trafici tu na ćošku.
Kad dođeš kući uveče s posla uzmeš flašu Sinalca pa pikaš dotu, kanter i WOT . Uz'o si kompjuter od lokalnog klinca za 200 evra, pa malo secka, ali nije toliko loše u low podešavanjima. Sa torenta skidaš igre od pre 10-15 godina. Jedino što se leti malo pregreva, pa otvoriš kućište i uključiš kineski ventilator. 'ladi i tebe i njega.
Voziš Punta. Kad gazda da platu skineš deset 'iljada . Tri crvene za gorivo. Sa ostalih sedam odeš na buvljak u Pančevu. Pogađaš se malo sa Ciganima. Uzmeš farmerke, duks, majicu, gaće, čarape ... Obučeš se k'o čovek.
- Pa čekaj, stani malo, gde ćeš sa tim torbama ? Da popričamo ...
- Vladimire, skloni se sa vrata. Nemamo više šta da pričamo ... Govorila sam ti sto puta. Ja odem na posao i vratim se, ti si još u gaćama. Po ceo dan si za računarom, igraš igrice i gledaš porniće . Kobajagi studiraš taj grafički dizajn, nisi bio na faksu 6 meseci. Ja tako ne mogu i neću ...
- Gorana, daj smiri se. Toliko smo zajedno, rešićemo i ovo.
- Voziš Punta, Vlado. S tobom nema budućnosti.
Zaključak koji datira još od naših starih, danas primenljiv u firmama i preduzećima. Implicira na to da ne valja biti ni preterano vredan, odgovoran i dobar radnik, jer ti onda uvaljuju pun kurac posla znajući da ćeš ga obaviti kako treba.
- E Vlado moraš mi isprogramirati ono do ponedeljka, hitno je. Aj molim te završi to kući preko vikenda..
- uff dobro.
- ..I u utorak moraš ostati dva - tri sata prekovremeno da nešto ti i ja sredimo sa administracijom..
- Ali u utorak sam dogovorio..
- Moraš jebiga, ne mogu sam a na tebe mogu da računam. Nadoknadiću ti. E da i stiže nam novajlija, Željko, pa ga ti uputi ovih dana u posao i pokaži mu kako šta funkcioniše da se momak lakše snadje.
- Još nešto..
- E da, i ne bilo ti zapovedjeno..
Kurac/Pička.
"Daj Vlado, pa ti si bar dobar sa njim, reci mi šta se dešava sa njim? Kako podnosi naš raskid?"
"Pa dobro, valjda. U zadnje vreme je stalno kod one svoje drugarice, one Milice. Valjda ga ona teši."
-
"Gde si je video?!?"
"Tamo, oko nebodera."
"Šta li će tamo bre?"
"Mislim da onaj njen drugar živi tamo. Znaš da joj je vaš raskid teško pao. Verovatno je teši."
