Predator prve lige. Svaštojeb. Ne bira mnogo, a kada se napije, ne bira uopšte. Visoke, niske, mršave, debele, pričljive, ćutljive, dugokose, ćelave... Ma, samo da je žensko. U ekstremnim situacijama, verovatno bi mu i životinja dobrodošla. Ali da je ženka.
Neka čudna mešavina Tajger Vudsa i Rajana Gigsa. S tim što nema toliko para. Tako da ne bi mogao da ima sve one Tajgerove manekenke, ali bi definitivno obario bratovu devojku. Bez razmišljanja. I bratove devojke kevu. I njenu sestru. Đuture. Ma povalio bi on i rođenu sestru, al' kažu postoji neki zakon koji to brani. Ali ne bi on ćutao kao Rajan. A ne, ne. Nisi nikakav jebač, ukoliko niko ne zna za tvoje podvige, njegov je moto. I naravno, poseduje svoje blokče u koje upisuje recke. Doda ponekad tri na karte, ali to je uglavnom to.
Svadba.
- Buraz, gle onu ribu plavušu blizu mladenaca!
- Au bokte, vid' dekolte! Ko li je?
- Saću pitam kevu, ona zna sve ovde. E majka, vidiš onu plavušu gore? Je l' je poznaješ?
- Ma to ti je bre Milica, vaša sestra od one tetke iz Kragujevca.
- Aham, sestra od tetke kažeš... A koje nam to koleno dođe?
- Ma otkud znam dete, treće, četvrto, valjda. Što pitaš?
- Bezveze kevo. E, odoh da se upoznamo, šteta sestru da ne znam.
Pusto u pičku materinu. Hiperlativ od "nema žive duše". Izraz nastao iz western filmova gde je svaka druga scena neka pustinjetina u kojoj jedino možeš videti te kotrljane. E pa ovde nema ni tih kotrljana.
- E, aj izađemo u "Kubu"
večeras?
-Koje, jes' ti lud? Počela školska godina, nema ni jebenih kotrljana na ulici, a kamoli da neko izlazi.
Pošto su Simpsonovi predvideli sve moguće i nemoguće pojave, ovo je nešto što nadmašuje sve pomenuto.
- Jesi čuo da je Partizan potpisao Jokića za sledeću sezonu?
- Jesam. To ni Simpsonovi nisu mogli da predvide.
--------------------
- Komšija, što parkiraš auto u garažu?
- E brate, gledao sam neku epizodu Simpsonovih sad, pada grad i polupa im sve automobile tamo. Pa ja gledam, šta ga znam...
Šljokara, pijanac, težak slučaj alkosa. Lik u čijem krvotoku više nema tragova krvi, notorni alkoholičar. Poznato je da jetra ima sposobnost relativno brze regenaracije, ali za to joj treba dati malo vremena. Ovakav tip čoveka sirotoj jetri ne daje ni sekund, već je neprestano bombarduje i zaliva, tako da nema ni R od regeneracije.
- Tebreks, idemo li večeras kod Sonje na žurku? Riba diplomirala, navukla je tone šetača i sličnih divota.
- Matori, izgleda da si zaboravio da smo cirkali sinoć i preksinoć, a i noć pre toga. Odmori malo, daj jetri šansu da se regeneriše. A izgleda da ti još neki organi otkazuju, sinoć dok smo te Vlada i ja nosili ponavljao si: "Spustite me, ne mogu više da hodam." i ušorao si nove farmerke. Bolje da preskočimo tu žurku.
Kao što i sam naslov kaže:
"Odvratan ili dosadan tip koji ide "ja" na živce".
Dragan Marinković Maca
Ali nije ni odustao. Primer strpljenja pri izvršavanju zadatka kakav nema drugi presedan. Uzme crv da buši drvo i buši ga godinama, generacijski, bez prestanka. Strpljivo i tiho. I padne drvo, pukne greda, sruši se cela šuma.
Nije crv rekao kad će, ali srušiće ga sigurno.
- Dokle ćemo bre ovo da trpimo?
- Polako burazeru, nije ni crv rekao kad će drvo oboriti.
Generacije muškaraca pre nas u praksi su isprobali ovu narodnu mudrost ali se ispostavilo da su se na kraju ipak ZAJEBALI.Naime, logika u narodnoj izreci kaže da će gledajući svoju prospektivnu taštu muškarac u njoj videti verodostojnu sliku svoje buduće supruge.Ali zašto bi onda, pobogu, iko želeo da ima dve tašte!!??
Kada se muškarac već odluči na samoubilačku misiju ženidbe, najpametnije bi mu bilo da, ako će već da se vodi gorepomenutim rečenicom, gleda da mu tašta bude lekar, stomatolog, eventualno apotekar.Ako je budućnost već toliko mračna ne mora i zdravlje da trpi.
Primer(c)ima neka je laka zemlja...
Opis nekog mesta u Arfici ili Aziji koje je toliko odsečeno od sveta da se ne zna čak ni ko tu živi. Izraz se još koristi i za gradove iz kojih su fudbalski klubovi, za koje nikada nismo čuli, a sa kojima, naši timovi igraju.
-Mile: Jesi video kako loše odigrasmo...sad će da se pravdaju da su umorni od puta i kako su bili pod psihološkim pritiskom.
-Djole: Pa kako ne bi bili umorni kad je to mesto zavučeno negde u pićku materinu, tu čak ni Memedović nije svraćao, odigraćemo u revanšu bolje.
Nikako. Ni u najavi. Bez pomola.
M: Kako se odvija situacija sa onom malom, hoće li biti nekog bluda, a?
V: Ma femka se nešto brate, slabo ide u moju korist, nego ima li kod tebe neko lepo dete?
M: Jok brate, ni na vidiku, kriza zavladala.
Čoveku je generalno u krvi da zajebe barem nešto svaki dan, bila to sitnica makar. Bar da zapne za prag ili okine lakat o ivicu stola. Ali ovaj fenomen se iz dana u dan sve više dokazuje. Naime, nekako je logično da ljudi prave veća sranja kada su pod pritiskom, kad imaju manjka koncentracije i slično. Nije. Prave najgore greške baš kada ih niko ne ometa i kada su u svom elementu. Dok sedimo za kompom, bili na pecanju, igrajući neki opušten fudbal, haklajući, šta god. Na opuštenom fudbalu ćeš izvrnuti nogu, pogoditi loptom nekog dedu preko ograde, na pecanju ćeš zakačiti udicu za jedinu palacku u krugu od 200m, heklajući ćeš se ubosti na tupu iglu, uvek nešto. Valja obratiti više pažnje na ovaj fenomen, jer se iz dana u dan pokazuje sve tačniji i realniji.
