Dete debil je mladji brat koji gledajuci kojekakve perverzije na netu navuce pun kurac virudsa i onda vam sasvim slucajno obrise sve bitne stvari.
Tatjana:Dusane gde su sve stvari sa D diska?????
Dusan:E nem pojma,i ja sam skontao da ih nema.Bas cudno ,a?
Tatjana:Ti si bre dete debil!!!!!!!!!!!!!!!!!
Rečenica koju obično roditelji koriste da obrukaju svoje dete pred ljudima koje bi to dete po njihovom mišljenju trebalo da poznaje odnekud, ali to, naravno, nije slučaj.
Otac (oduševljeno se pozdravlja sa nekim random likom na ulici i pita sina): Je l' znaš ko je ovo?
Sin: Pa...
Otac: Kako ne znaš? Pa to je Toma, sestrić tetka Slađine svekrve što je onda na tvom krštenju sa njim došla iz Nemačke!
Toma: Ma u redu je, nismo se odavno videli, deca zaboravljaju...
Sin (laže): Ma naravno da znam. Kako je čika Tomo?
Fekalija skovana od Đavola lično. Rozmarino dete opseda neiskvarene i naivne žrtve, obično posle dužeg vremena jedenja krute i suve hrane analogne vojnim dvopecima. Prvi znaci da je Nečastivi opseo debelo crevo su izostanci stolice po nekoliko dana, da bi se na kraju desio egzodus epskih proporcija u kome jedino svešteno lice može da pripomogne u sanaciji štete. Sam proces "porođaja" je ekstremno bolno iskustvo, propraćeno znojenjem, ježenjem kože, grčevima u mišićima, te neretko gubicima svesti. Sinestezija bolova u tom trenutku dovodi do religioznih epizoda i postporođajnog prosvetljenja.
- Opa komšija, vidim ponovili smo se malo, a? Renoviramo kupatilo?
- Ma ne pitaj me ništa. Svu keramiku moram da menjam u klozetu otkako smo onom mom mlađem skotu radili egzorcizam.
- Ju, pa šta je bilo sa Svetozarom?
- Porodio Rozmarino dete, potomka crne Sotone lično. Orgijao sa onim svojim poslednju nedelju pred maturu i došao preksinoć pijan ko stoka, izasro govno gustine kvarkovske crne rupe, onesvestio se, prevrnuo se i izvalio WC šolju, a glavom razbio lavabo.
- Au! Pa je l' se dete povredilo?
- Moje dete, sasula se sva u komade, moja Viktorija, jedinica keramike Leskovac.
Kaže majstor kada se udari čekićem po prstu.
Rečenica kojom, u prisustvu hrane, naglašavamo osobama u razgovoru da sledi neka gadljiva izjava.
- Pa dobro bre kume, šta te zadrža tol'ko?
- Ma otkazaše mi kočnice gore na onu nizbrdicu, i pravo odozgo uleteh kod tvog komšiju Peru, da me izvine ovo jedenje, u neki svinjac pun s' govna, mora da ga nije čistio dva meseca.
- Ma samo da si mi ti živ i zdrav.
Pohvala kad dete nije krivo, tj. kad nema krivu kicmu.
Prilikom pohvale, nasmesiti se sto iskrenije i pomaziti dete po glavi.
U svetu lažnog morala, pogrešnih vrednosti i ozakonjenog kriminala sve ono što ne bi smelo da bude normalno postaje manir i način ponašanja. Pismeni su siromašni ili su van države. Mada su i mnogi nepismeni otišli napolje, i svakako su ispali pametniji od pismenih koji su ostali. U takvom društvu, sasvim je normalno da neki glupak bude predsednik države, a neka džukela premijer. Svi njima slični zauzimaju mesta u sistemu iza njih, a različiti od njih ostaju sa strane. Da se razumemo, govorim o svojoj domovini Burkine Faso.
- Zašto trpiš takvu nepravdu?
- Ja sam dete sa sela. Navik'o sam da me stoka gazi.
Bilo da imaš 5, 10, 15, 20, 50 ili 98 godina (naravno, jedan živi roditelj je uslov) kad god uradiš nešto nije po volji staroga baba/ostarele majke, ošinuće te setnim pogledom, a onda, kao da gledaju u ''ne-tako-davna, a stvarna'' sećanja, dodati:
''A kakvo si dete bio...''
(Ulaziš sav/sva iznerviran/a zbog posla/ljubavi/novca/škole/pelena/čega god, zaboravljaš da se javiš roditeljima koji sede u dnevnoj, ocepili ''Marisol'' do kraja, ali te ipak primećuju:)
- Ko zna da li ćemo sutra da crknemo, a ti ni da nam se javiš! A kakvo si dete bio! Pa sećam se, svim starijim si se javlj...........
K'o od stene odvaljen. Ulicom seje strah, ali u očima se vidi određena doza dobrote, koju sakrivaju slojevi sala koji lepršaju dok se junak kreće ulicom. Kad je imao 5 meseci, jeo je 6 sarmi za doručak, jer su majke uporno govorile "Neka jede dete!". Omiljeni unuk. Sportom se ne bavi zbog sjebanosti nekog organa usred trovanja tonom lipida. Uglavnom se uzdiže na nivo božanstva, jer se razlikuje od sve dece. Nema veze što je debeo, kad je hiper-inteligentan. Biće neki doktor ili arhitekta ako uspe da se uglavi na jednu stolicu.
Bolje dete tenk, nego dete tenkre.
Misao koja prožima hardkor džankija dok stoji ispred ogledala.
"Hmmm, ovo kao da sam već negde video..."
