Bilo da imaš 5, 10, 15, 20, 50 ili 98 godina (naravno, jedan živi roditelj je uslov) kad god uradiš nešto nije po volji staroga baba/ostarele majke, ošinuće te setnim pogledom, a onda, kao da gledaju u ''ne-tako-davna, a stvarna'' sećanja, dodati:
''A kakvo si dete bio...''
(Ulaziš sav/sva iznerviran/a zbog posla/ljubavi/novca/škole/pelena/čega god, zaboravljaš da se javiš roditeljima koji sede u dnevnoj, ocepili ''Marisol'' do kraja, ali te ipak primećuju:)
- Ko zna da li ćemo sutra da crknemo, a ti ni da nam se javiš! A kakvo si dete bio! Pa sećam se, svim starijim si se javlj...........
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.