Vrsta ljudi koja se zaluđuje sakupljanjem potpisa poznatih ličnosti. Totalno besmislen hobi...
Apsurdno je i nerealno hvaliti se salvetom, pivskom etiketom ili bilo kojim drugim papirićem na kojem piše npr. ''Od Čole s'ljubavlju'' Koji crni Zdravko Čolić?
Posle 3 sekunde ih se ne seća, a oni ceo život ljubomorno čuvaju taj delić zvezdane prašine.
-njuš...njuš... Draga, šta to smrdi?
-Šta smrdi?
-Ja tebe pitam? Nešto ovde jako bazdi.
-A too? Ma ona naša benasta šćer se ne kupa već mesec dana jer joj se neki pevač potpisao na sisi...
-Ma koji pevač? Majku joj majčinu!
-Mislim da reče Željko Samardžić
-E stvarno je benasta, al to si sve ti kriva!
-Što ja?
-Garant si joj pričala kako se tebi kompletna Metalika potpisala na guzici?
-Pa i tebi je Vendi!
-Da to nisi slučajno spomenula!
1996 godina, K21 negde u Srbiji
*"They've got
A power and a force
that you've never seen before.
They've got
the ablilty to morph
and to even up the score.
No one will ever take them down
the power lies on their side
Go Go Power Rangers
Go Go Power Rangers"*
:skakanje po kući uz pesmu iz špice:
Evo, ima punih 20 godina od njihovog nastanka, da vidimo šta se sve promenilo? Postoji zanimljiva teorija naučnika sa univerziteta u Blacu po kojoj: ako konstantu Zordon zamenimo konstantom antena (imajući u vidu da su obe konstante parametri evolucije determinisane u podskupu '93-'13) moguće je izvući jasnu paralelu sa evolucijom mobilnih telefona. Naime, njihova veličina je varirala od cigle, preko šibica da bi se vratila na ciglu. Ne menjajući prvobitnu suštinu i funkciju, jedina razlika je nestanak antene i pojava gomile sajber zajebancija. Dakle, sve je isto samo Zordona (Burzuma) nema, a tu je kamara novih turbo zordova.
Gde je i šta radi prvobitna ekipa?
Plavi: Bili, Dejan Cukić medju rendžerima, što psihički što fizički, gej aktivista.
Crveni: Džejson, kakva je ložana bio, nije ni čudo što se i danas bavi borilačkim veštinama.
Crni: Zak, crnac u privatnom životu.
Žuti: Trini, azijatkinja u privatnom životu (alal kurac za kasting), tragično preminula.
Rozi: Kimberli, moja prva ljubav, moj prvi predjen most. Moja prva ljubav, moja nevinost. Imao sam njenu sličicu koju sam zalepio preko glave Pamele, tako sam zamišljao savršenu ženu, jednom sam kad sam se igrao u kupatilu sa tom slikom nešto čudno je poteklo iz mog kureta i osetio sam struju kroz kičmu. Još je odgovorna i za prvu žensku tuču koju sam gledao. Kimberli, za sve veliko hvala. Zauvek si u mom srcu.
Zeleni,Beli: Tomi, po jednoj teoriji Deretić, dr Jovana (istorija Srbskih metalika od trijasa do današnjih dana) marginalna deca devedesetih koja su želela da budu beli rendžeri počela su da pustaju kosu da bi položili iole neko pravo na tu ulogu. Potisnuta jačima priklonili su se Crnom rendžeru, ali su zadržali duge kose.
O ostalim sezonama ne vredi trošiti reči, dovoljno je pogledati njihove debilske nazive: pobesnela džungla, tutnjava dinosaurusa, odred delta, koju mnogi porede sa Soni eriksonom t610.
Talog koji ostane kada se procijede svi iole normalni stanovnici zelene planete. Dno društvenog sloja - žgadija.
- Kakvi su ono narkomani s tobom u gradu?
- Ma nemam pojma, neki hamelj se prilijepio uz mene, ostruga žešća. Jedva se kutarisao budaletina.
- Pa gdje ih pokupi?
- Bio na vašaru, udarao krušku i neka metalika se zabuljila u moje sposobnosti mlaćenja, ako me razumiješ... Zagrijala se mala za mene, gori k'o Stojadin na suncu. Kasnije kroz priču me zamoli da pokažem njenom društvu grad, pa će me ona dobrano nagraditi.
- Jesi jebo ti to?
- Jesam kurac! Mala ima displej sa spolnim bolestima, samo izaberi koju ćeš...
Često pada u vatru, lako ga je isprovocirati. Najčešće upada u prepirke oko religioznih tema, iako će rezultat takvih svađa najverovatnije ići njemu na štetu. Zakleti ateista, prezire hrišćanske dogme i koristi svaku priliku da započne dijalog o opskurnosti istih.
-Pao sam u depresiju. Ove godine sam dao samo tri ispita, devojka me je šutnula, nemam kinte za more...
-Znam kako ti je matori. Idi u crkvu, pomoli se, biće ti bolje.
-Stvarno ne mogu da verujem da si zaista izgovorio tu rečenicu. Kako mi može molitva nekom bradonji na nebu pomoći da vratim devojku? Šta pričaš bre?
-Pa brate, možda si tako negativan jer slušaš onu vrisku, metalike su sekta i hule na Boga!
-E, da se nosiš u pičku materinu! Kao prvo, nisu "metalike" već "metalika", to je grupa. I ne hule, već imaju dobre tekstove. A kao drugo, prestani da pričaš gluposti jer me nerviraš bigotskim palamuđenjem a znaš da sam ateista!
-Šta ti je bre, zajebavam te! Ložiš se k'o Đordano Bruno, opusti se malo!
Svi mi u životu prođemo kroz tu fazu.
Da ne bude zabune mističarka je djevojka, djevojka koju u početku ne primjećuješ, odbacuješ od sebe i svoga društva jer previše odskače od sredine. Istu tu djevojku kako vrijeme promiče zavoliš, zašto... e to već ne znaš.
E sad treba da ide onaj dio gdje sam ispao moralna gromada jer sam napisao "prođemo kroz tu fazu", jer bi da prođemo kroz tu djevojku zvučalo previše šovinistički batica stajl, a mi smo akademski građani, jelte.
Dok si bio klinjo, mističarka se uvijek izdvajala iz društva. Slušalice u ušima, kapica, izvučen pramen, majica Mejdena ili Rema. Da, da, i iscjepane farmerke. Mističarka je bila neshvaćena, nije bila ona masna metalika koja hoće da bude drugačija da bi nadoknadila svoju ružnoću. Da je neka normalna sredina zavolio bi ju odmah, ali si je mrzio, plazio jezik i ogovarao. Zamisli sebe, klinca u dresu Zvezdane i Jugoslavije sa kragnom od pet maraka sa njom, pa šprdali bi te do kraja života, ne ide jednostavno.
Prođu godine, dođe neka srednja škola. Zadovoljan si razredom, mamino djete upisalo gimnaziju, ljubi ga keva. Sjedaš sa ortakom u zadnju, mangupčić pravi, dolazi djevojka obučena u crno. Gledaš u nju... uredna kosa, ispeglana, blagi podočnjaci i crna majica... bingo, mističarka. Sad gledaš u sebe, zamjenio si dres majicom sa grbom, napredak, imaš par bubuljica po licu, možda si se i ošišao na keca, a ona, ona nikad ljepša. Puko si na nju, naravno nećeš sebi priznati.
Ćutaće, o da, ona će i dalje sjediti i ćutati, odskakati. A tvoje će srce odskakati za njom, i bićeš ista ona sisa koja ćuti radi društva. Proće godina, i dalje će biti pojam za tebe, progovorićeš koju dok ispred škole palite pljugu. Ali sve krišom, bolje je ono šta komšiluk kaže nego tvoje mišljenje. Doće i ta treća godina srednje, krenuće osamnaesti rođendani. Pojaviće se na prvom neočekivano, crna haljina, kosa ispeglana, lice anđela... i popiće više nego svi vi zajedno, ali nekako sa stilom. Zavolićeš je i biće ti super. Pićeš sa njom, družićeš se, boliće te konačno kurac za mišljenje društva. Neće pričati iza leđa, sa njom ćeš moći progovoriti, popiti, ispušiti, družiti se. Ili ćeš upasti u zamku prijateljstva ili ćeš otići korak dalje, na tebi je.
Završiće se i srednja, i pijanke, i sve... svako će na stvoju stranu, a ona će nestati mistično. Nestaćeš i ti svojim putem, učićeš, piti, naći ribu, al nekad u moru alkohola i studentskoj sobi koja smrdi na dim zapitaćeš se gdje je sada, šta radi, odudara li još od sredine, i da l' je još uvijek onako lijepa. Zadržaćeš tu misao za sebe, to sjećanje, taj trenutak.
1. Drevna srpska borilacka vestina, svi do jednog poteza pocinju sa "Da bog da ti...", pozivaju se na vasu porodicu i uzu rodbinu do 27 kolena, strucnjaci za bacanje istih su izvesne 'clanice' "SRS-a"...
2. Pesma bosanskog thrash metal benda Monolit...
3. Pesma srpskog progressive/power metal benda Dargoron...
"Da bog da ti Jelena Karleusa/Michael Jackson(R.I.P.) predavala/o estetiku..."
"Da bog da mi namigivao sa vesala..."
"Da bog da se uclanio u SPS..."
"Da bog da ti ukinuli internet..."
"Da bog da lokatori tvojoj deci bili omiljena igracka..."
"Da bog da ti zenu sisao frizer Sabana Saulica..."
"Da bog da te Tajson uspaljivao..."
"Da bog da gostovao na "Palmi"..."
"Da bog da ti muz koristio viagru kao Crnogorac mobilni..."
"Da bog da te policija crtala kredom po autoputu..."
"Da bog da ti se dok seres kuca zapalila..."
"Da bog da te JAT-om do hrvatske odvezli"
"Da bog da se sa strujom u kolo hvatao..."
"Da bog da ti pankeri po grobu skakali"
"Da bog da ti "metalika" detetu predavao gradjansko/veronauku..."
"Da bog da ti dete kosu pustilo, "sektagrame" pokazivalo i u blatnjavim cizmama po novom 'persijskom tepihu' setalo...."
"Da bog da Franjo Tudjman(R.I.P.) jeb'o cerku u dupe nad kevinim grobom ispod obesenog sestrinog trupla dok mu tvoja zena pusi kurac..."
"Da bog da ti ime zapisali malim slovom na nadgrobnoj ploci..."
"Da bog da ti deca igrala skolice po minskom polju..."
"Da bog da ti apoteka menza bila..."
"Da bog da ti keva prdnula na roditeljskom..."
"Da bog da ti keva ljubila crno - belu sliku na banderi..."
........................................................
Saraniti sagovornika živog u toku rasprave. Često sa svega par reči, pažljivo probranih i naoštrenih da zaseku dovoljno duboko da pokopani bez reči napusti diskusiju i dobrovoljno skoči u raku.
-Krene ona meni tu sa pričom kako se vucaram po kafanama, kako se kurvam, da trošim sve pare na provod dok se ona nevinašce ceo život muči za oboje, a ja oćutim do kraja i tako je slatko pokopam da je bez reči otišla u kujnu. Samo je podsetim na vašar u Mokrom lugu šesetosme i njen nastup ispred zadruge.
"Predsednik Srbije Tomislav Nikolić u televizijskom duelu pokopo Krkobabića nakon izjave da vojvoda nije završio fakultet!"
-Tokijo hotel jeste rok bend, samo ste vi uskih shvatanja! Ni Elvis, ni Bitlsi nisu začetnici roka jer nisu kao Metalika? Vremenom se izražaj, kao i sama koncepcija roka, menja jer prati evoluciju društvenih odnosa koji kroz bunt kanališu ideje i misli ali su, nezavisno od vida umetničke ekspresije, uvek sa istom porukom. Koji su vaši argumenti?
-Prvi argument je da si glup. Drugi da si retard. Treći je da ćeš biti glupi retard polupane pičke ako se ne udaljiš od našeg astala!
-E jesi pokopo vilenjaka jebenog,
SLEEEEEJAAAA!
Rečenica koja se vezuje za svaki strani proizvod od stranje rođaka/komšija kojima se ne sviđa to što radimo.
Vraćao sam se tako jednom iz prodavnice:
Komšinica u starom kraju: Je li bre mali, a što ti stalno kupuješ taj sok?
Ja: Pa pijem, šta ću drugo da radim sa Koka kolom?
Komšinica: Pa jel znaš ti da su pisali "Zabranjeno za kučiće i Srbe" i sipali otrov u te sokove!
___
Sad mi je skorije došao brat iz Švajcarske, šaban u pravom značenju reči, slušao sam, čini mi se Black Sabbath:
On: Znaš da ti to ne valja!
Ja: Šta bre ?
On: Pa to, ti ih slušaš a oni ti psuju majku i ne znaš da to rade...
Ja: Jesi ti normalan ? Ja za razliku od tebe znam i Engleski!
On: Pa znaš i da su pisali na albumima da je zabranjeno za Srbe i pse...
Ja: A koji je ovo bend, majke ti ?
On: Metalika!
Ja: Idi umri....
___
Gledao sam s bratom neki glupi film, HellBoy čini mi se, i namestilo se da sam bio u selu, a još i u isto vreme kad i "Selo gori a baba se češlja":
Deda: Ajd' ustaj odatle, da gledam "SGABSČ"
Ja: Čekaj da se završi film, sad će skorije...
Deda: Ma sklanjaj se bre, kako te nije sramota da gledaš ta američka sranja, sad ćeš da vidiš kad budu pisali glumci da će da piše i "Zabranjeno za kučiće i Srbe"! Video sam ja to prošli put kad si gledao film!
Ja: Deda, ali kako si video kad ne znaš Engleski ?
Izraz koji se koristi da se odbije osoba koja vam nudi prevoz. Odbijanje je često uslovljeno lošim stanjem motornog vozila ili mentalnog stanja dotične osobe.
Petnaest stepeni ispod nule, sneg pada i vetar duva, pravo u lice našeg nesrećnog putnika, koji čeka poslednji bus do svog zabačenog sela. U daljini nekako uspeva da vidi farove nepoznatog vozila. Ispod svih slojeva odeće oseća kako mu se srce topi od miline. Napokon bus! Ali nakon desetak sekundi neizmerne srece, ispostavlja se da je to vozilo poluraspadnuta zastava 101 koja staje ispred njega. Vozač otvori vrata pozvavši ga da udje. Vođen mišlju "bolje išta nego ništa" naš smrznuti putnik zakorači unutra.
Tu ga dočeka užasan smrad, negde između crnog luka i mrtvih mačića. U pozadini se čuje tiha muzika koju ne prepozna odmah, ali se očito radi o nekom "Grandovom" pulenu. Na retrovizoru vise raspeće i slika maršala Tita, koji se jedva razaznaju od gustog dima vozačeve cigarete. "Da nisi ti Miletov mali, onaj metalika?", upita vozač nakon nekog vremena. Ne čekajući odgovor nastavi: "I ja volim da slusam metaliku, ali ne ovu novu već onu čistu metaliku". Reče to pojačavši radio do kraja... Nesrećni putnik samo pokunji glavu proklinjući trenutak kada je ušao u ovaj košmar.
Sledećeg dana po istom vremenu, isti vozač staje nasem istom putniku nudeći mu prevoz. Putnik mu samo odgovori: "Neka hvala, sačekaću bus". Neizmerna radost ispuni srce našeg usamljenog putnika dok gleda zastavu kako se lagano utapa u decembarske smetove.
Da sam prije 5 godina imao ovakav ljetnji raspust vjerovatno bih rekao da je bio savršen. Sada, najveća ocjena koju mu mogu dati jeste tri... na skali od jedan do pedeset to jest.
Zašto? Pa zato što u svega par pasusa mogu prepričati sve što mi se desilo u proteklih šezdesetak dana koliko je isti i trajao. Kad kažem "sve," mislim bukvalno sve.
Elem, dan pred raspust zacrtao sam sebi da ću očistiti godinu u avgustu. Odavno nijesam toliko promašio ali o tom-potom.
Naime, u avgustovskom roku ostavio sam tri ispita za polaganje a u Podgorici je to, jelte potonji ispitni rok. Nije da imam prostora da se žalim obzirom da nas ima samo tridesetak u mojoj, sada već bivšoj, generaciji ali opet bolje da krivim državu nego sebe za sopstveni neuspjeh. To svako radi, pa što ne bih i ja?
Eh, već prvog dana u okršaju između mene i pedesetak kila hartije izvukao sam deblji kraj. Iz nekog samo njoj poznatog razloga knjiga nije htjela da dođe do mene. Nije da to obično radi ali treba imati poštovanja kad vidi da sam umoran čo'ek.
Rezultat nakon 12 sati spavanja i još toliko sati gledanja u sunce - Pazl 0:1 masoni i ostala govna.
Ni drugi dan situacija nije bila ništa bolja. Opet greške u komunikaciji sa saigračima. Državna bezbjednost, evropska unija, NATO pakt, ruski tajkuni i ostala fizička i pravna lica koja mi žele zlo a predvode ih masoni i počinjem da sumnjam i jevreji (neđe smo ih ja i jedan drug negativno pomenuli a oni sve čuju) podižu svoju prednost na dva pogotka.
Premotaćemo film do otprilike desetog dana. Tad sam krenuo opet da treniram sa drugom na trim stazi tako da se raspodjela vremena značajno promjenila. Počeo sam da trošim 13 sati na spavanje, 9 na gledanje u sunce i 2 na trening... osim neđeljom. Tad bih se vraćao na "staro računanje vremena."
Tu neđe oko petnaestog dana jedan drug mi reče da će da ide na more. Taj drug mi je ujedno kolega sa fakulteta. Mlatili smo malo preko Morače, pričali o mogućoj vojnoj intervenciji u Siriji, kratkom filmu, čak i o projekciji srčanih tonova... doduše tu je više on pričao nego ja al' ajde.
Vraćamo se u dane opasnog treninga koji bez prekida traju neke dvije i po neđelje. Drugu sa treninga je bio rođendan.
Slavio sa još jednim likom kojeg niti znam niti poznajem. Dobar momak. Mislim i jedan i drugi su dobri momci.
Bile i neke đevojke i još jedan lik tamo. Rekao bih za tog tipa da je metalika. Ne volim metalike al' opet smo se fino ispričali o filosofiji, ženskim pravima i seksu.
Otišao kući neđe oko 2 ujutro i ispurnjao 17 cigara za manje od 2 sata. Ne znam zašto.
Nazad na dane treninga koji traju do deset dana prije ispita kada se pali crveno svjetlo!
Počinjem ubjeđivati sebe da i nije tako loše izgubiti godinu, fazon duže živim na računu starih iako u zadnje vrijeme češće ja njima dajem pare nego oni meni. Dobro je to.
Dolazi ispitna neđelja. Svoju filosofiju počinjem širiti po hodnicima mog fakulteta đe tješim ljude koji su nešto i naučili za vrijeme raspusta. Zapravo me boli kurac. Boli i njih kurac za mene. Doduše mene nešto manje boli kurac jer ja sam donekle altruista a ostali ljudi su mahom sebična govna.
Poslije mi bi pomalo žao par ljudi. Dobra su đeca al' makar ću imati s kim da iskočim na kafu poslije vježbi ako me zovnu. Ja inače slabo idem na kafe al' kad me neko zovne ne odbijam.
Elem po završetku ispitne neđelje rezultat je oko 60:0 u korist masona i ostalih tajnih društava koja preko chem-trailsa djeluju na moj nervni sistem i tako izazivaju lijenost.
Poslije toga sam još jednom iskočio sa onim kolegom da malo prozujimo preko Morače. To mi je bio drugi dan nakon rođendana. Za rođendan sam izio neki roštilj. Bili neki punjeni ćevapi i ražnjići sa slaninom. To dvoje obožavam (mada sam cijelo ljeto jeo odlično obzirom da je stara bila na odmoru).
Ove godine ću pobjediti masone.
Obećavam!
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
