Reč odomaćena u slengu političara i ziljavih karijerista. Kada čujem tu reč na tv-u, pomislim da su oni toliko neobični, da imaju treće oko, dva spolovila, peraje na leđima... Ili da su specijalni ljudi...
PR neke stranke (napucana ziljavuša): "Mi mislimo da običan čovek treba imati pravo da diše i da mu to niko ne sme uskratiti".
Mnogi misle da je obično isto što i normalno. A da li je to utvrđena norma za ponašanje, tipa: Danas smem da napravim još 5 sranja i ispunio sam normu... Danas moram da učinim još 2 dobra dela... Još 7 sarmi... bla bla bla...
"Običan čovek vozi normalna kola, oblači se normalno, ponaša se normalno..." E to je kreten!
Ima preko 100 kila, sirovu snagu, tamniji ten, rogove, zube i rep. Prepoznaje se po nedeljnim razgovorima sa Sašom Popovićem, uživo, u emisiji "Narod pita" i stalnim SMS bodrenjem svojih idola na narodski popularnom rijaliti serijalu "Farma". On dirketno učestvuje na skupštinskom zasedanju obraćajući se govorniku kroz mali ekran TV prijemnika. On može sve, zna sve, on nikad nije kriv, on je tradicionalno napaćen, on je Narod!
Čuvajte se Naroda i ne izlažite svoju decu njegovoj blizini.
Narod koji je specifičan i razlikuje se u odnosu na druge po mnogo čemu, a najviše po tome što veruje da je mnogo specifičan i da se po mnogo čemu razlikuje u odnosu na druge.
Dovoljno dobro da se sa tim može izaći među ljude, bez rizika od pojave podsmeha, gađenja, začuđenih pogleda i zapomaganja Bogu.
- Uf. - Mh. - Čime li ga je sek'o, majku mu jebem lopovsku? - Miriše mi na trodon, jebem li ga. - Nije loš, udara u mozak. - Meni se dig'o maksimalno. 'Ajde do grada da tražimo neke pičke. - Nismo za u narod, brale. Na stranu što ne razlikujemo lakat od saksije i što nam se vidi ceo prošlonedeljni meni na majicama, nego gledaj ruke bre, ko da nam eksere kucali, odmah će da nas provale. - Oči moje, sad smo najlepši.
narod prkosan i narod drčan, narod ponosan i narod srčan, narod ljubavi i narod rata, narod veselja i narod plača, narod kojeg` lako zaborave,"prijatelji" napuste,"braća" ostave, narod koji ne zna spoznati one koji bi sa njim i do Golgote, narod koji prošao svašta, i pri tom zavidan postao na rođenog brata, narod koji se kolje između sebe, jer neko misli drugačije,nosi pogrešne boje,pjeva pogrešne pjesme, narod gomile paradoksa,ironije i metafore koji će pjevati i kada ga zatvore, koji će pljunuti u lice sili, ne želeći za život da cvili, ali i narod koji će prodati "svoga", za trideset zlatnika kao Juda iz Iskariota, narod zapleta i kontroverzi, komšijskih svađa,gostoljublja i dobrih mezi, NAROD KOJI STVARNO SHVATITI NIJE LAKO, JER SRBIN NE MOŽE BITI BAŠ SVAKO ;)...
narod koji nije k`o ni nijedan,a opet je k`o svaki...
Urnebesan lik, čak i najotrcanije fore zamuti nekim svojim stilom i pretače u kantu osmeha, pozitivac posredi, ali katkad i negativne struje redukuje naponom humora, za njega su masovni problemi paleta boja za oslikavanje neograničenog platna inspiracije, Zemlja je za njega prazna soba a ljudi loptice skočice svom silinom udarene o zid, udarci su bolni, ali je zato zvrrrr!
Mare: Sinoć bio sa Sakijem u parku, čovek lud, njegova mašta je zajebala Dejana Cukića, upišao sam se u gaće od smeha, tri puta, on kaže pišaj manje ćeš plakati, a kad sam zaplakao od smeha, kaže što plačes, Bjela opet napravio film jel, kad nisam umro sinoć, nikad neću! Sale: Brate, taj kad se zaustavi na ulici da ti ispriča nešto skupi se narod odmah, svi donesu po kateter, poneki i gusku, a dve hitne čekaju na (ne)srećan slučaj..
Obavezna fraza u govorima svih političara koji imaju za cilj da podsticanjem nacionalnih pobuda rulje dobiju na popularnosti. Pogotovo je bilo korišćena od strane raznoraznih lidera devedesetih i početkom 21-vog veka na Balkanu, kasnije je izraz kod nas već prešao u "mast inkluded" svakog iole na masu uticajnijeg govora. Naravno, k'o slučajno govornik sebe ne svrstava u taj "napaćeni narod", već u obraćanju istom koristi odrednicu "ovaj", nikako se ne obraća u formi "Mi smo napaćen narod". Možda je podsvest u pitanju, ipak oni kao političari ne žive kao oni koje vode, pogotovo nisu tada kada je ova formula raspaljivanja patriotizma nastala, pa se u iste i ne žele svrstati.
"Ovaj napaćeni narod zaslužuje bolje, dosta je bio ugnjetavan od strane..." Sada kada je ubačen ovaj violinski ključ, majstorski "oupening" na svojevrsnu patrio-kompoziciju, na ostatku govora bi i Gebels pozavideo, da je živ samo.
