1983:
Skupili se omladinci da prave slet. Ima ih 20tak od toga oko 7 djevojaka. Svi su puni elana. Nada, Marko i Goran su u partiji, pa će oni završiti i nešto opreme iz gorske služe spašavanja. Milan i Sredoje navijaju za Zvezdu, od njih je gandža. Matori od Jelene suše pršut i pečenicu, a Damir ima neke rođake u Krajini koji peku strašnu rakiju. Ostali su manje-više naoružani pjesmama, dok Janko koji je završio muzičku nosi svoju gitaru. Kreću iz grada u petak poslije škole i odlučili su da će noćiti u šatorima uz muziku i alkohol. Put nije naporan, svi su mršavi i vitki, a u formi. Ko hoće da bari, to mu je najbolja prilika, rađaju se ljubavi. Druženje završava u nedjelju sabajle kada ustaju svi raspoloženi i kreću nazad kući gdje su svi već do 11 sati i pomažu roditeljima u kućanskim/okokućanskim poslovima.
2005:
Ekipa se dogovorila prije 2 sedmice da će pravit parti na vikendici kod Miloša. Miloš je iz bogate porodice i ima vilu na planini odma kraj Bregovićeve i nekog lokalnog kabadahije. Pozvano je 25 ljudi, od toga 17 djevojaka. Na kraju ih je došlo 15, sve uglavnom one koje već sa 15 godina mogu ostati noćiti kod "prijatelja" na vikendici. Nemanja, Novak i Zoran imaju auta, a Milošov ćale će ići 2 ture. Alkohol je spreman i već se hladi u vikendici, kao i električni roštilj koji ima infracrveni grijač za meso. Parti se provodi uglavnom u opijanju i slušanju majstora rektalnih traktova tipa Sinana Sakića ili Tine Ivanović. Djevojke se naizmjenično smjenjuju po sobama dok je Miloš je glavna nagrada. On će da jebe najbolju od njih, a Ana zna da on voli roze tange sa prugicama i na kraju ga osvaja tako što je upratila kada je on otišao da pusti kanarinca u WCu. U nedjelju popodne, uz Sizifove muke ustaju iz udobnog kreveta i psuju što su uopće krenuli u ovu vukojebinu te da je bilo bolje da su izašli na splavove. Milošov ćale opet vozi dvije ture.
„sabajle“
Tačno ta rečsabajle11 definicija →
Sistem koji došao postepeno, uvukao se medju nas k'o lopov u ventilacionu cev, izgurao časnu reč i čvrst stiskak ruke, ispljunuo poverenje kao šlajm od cigare. Tu je, nema nazad! Kad kum kumu neveruje, kad se udaraju parafi na predbračne ugovore, kad deca potpisuju da će izdržavati roditelje čim iznemognu, jer su ovi njih podigli! Milo za drago! Crno na belo! Potpis preko pečata! Nema više pluvanja u dlanove!
-Čekaj, čekaj lepotice! Polako! Ličnu kartu na uvid, potpis! Pa tek onda skidaj gaće...
-Snormalan? 'Oću odma'!
-Nema odma', drži papir i piši!
-Šta da pišem bre?!
-Ja ta i ta pristajem da me taj i taj tretira močugom u vremenskom intervalu od četr'estpet minuta do sat vremena! Priloži JMBG i broj lične karte!
-Evo, s'zadovoljan?!
-Tako, sad može! Čist račun siguran seks, a ne posle napao me, pa sudovi, pa kurac palac...
-Teraj se ti u pičku materinu, nisam ja došla da me legitimišeš ovde nego da skačeš po meni do sabajle! Odo', a ti se sad sam tretiraj pa ga baci na taj ugovor! MR'Š!
Mat prozivka na račun nekoga ko ne vodi previše računa o vizuelnom utisku koji izazivaju njegove genitalije.
-Daj podšišaj tu botaniku, nisam ti video djanu dva meseca. Bojim se da će iskočiti nešto gladno i izjesti me!
-Pa sam si rekao da voliš kad je malo čupavije.
-Naravno da volim, glatko je za pičkice, ali preterala si. Ispucali su ti krajevi, imaš perut i seboreju. K'o da tamničiš Bena Valasa u gaćama!
-------------------------------------
--Obri' te tundre i makije života ti. Mali ti je i bez njih, ovako moram napipavati k'o penzioner 'leba.
-Šta ti sad odjednom smeta, nekad si volela?!
-To što je mali nisam volela nikad, a da svako sabajle pljujem tvoje ispucale krajeve mi je nedavno dosadilo. M'rš u kupatilo, a kad si već tamo oribaj i tu bradurinu!
Patetična ali ujedno i iznenađujuće iritantna vrsta laveža, izvorno generisana od strane onih gadnih, malih i pretežno azijskih kučića, koji su se - ne znam kako i kada, ali - iskobeljali iz kinesko-japansko-tibetansko-tajlandskih menija, stigli do Evrope ( i ostatka sveta ) i tu apgrejdovali u bedan izgovor za “čovekovog najboljeg priatelja”. Elem, kako su u zemljama iz kojih originalno potiču obično gajeni kao alternativa pilećem mesu, nije ni čudo što su tom procesu poprimili i neke karakteristike pomenute rase živine...kao i određene psiho-fizičke osobenosti pacova, sa kojima su inače delili svoje skučene kaveze.
Mene, lično – dakle, kao izvikanog autora na ovom planetarno popularnom sajtu slenga i idoma ( koji vam, ako ništa drugo, na dnevnoj bazi oduzima od eventualnih seksualnih iskustava ) – ne može manje interesovati biološko-kalorijska strana priče o gorepomenutim životinjkama, još manje istorijski pregled putešestvija istih od raznoraznih vokova i ražnjeva do takmičarskih frizura, ogrlica ukrašenih rubinima i genetski modifikovanih patuljastih verzija sâmih sebe. Ne – to ću radije ostaviti cenjenoj g-đi Snežani Dakić i ostatku jednako transferogene ekipe moždanih patuljaka na analizu. Ono što me, pak, daleko više kopka u celoj priči ( a cenim i vas, dragi čitaoci ), jeste etimološko poreklo izraza iz naslova, a obzirom na njegovo značenje u savr. slengu kao vida na kurac idućeg govora nasumičnog ljudskog primerka, obavezno svađalačkog tona i moguće popujuće prirode: da li je, dakle, isti nastao 1) nekom maštovitom glasovnom promenom u kojoj je osnovna reč “ker” doživela svoju mutaciju u “kev”, ili 2) uopšte ne aludirajući na rendom iritantnu životinju kao emitera “kevtanja” već na sâmu KEVU, kao svima poznatu sledeću sličnu kategoriju? Ja bih voleo da verujem u ovo prvo, ali vera je odavno precenjena stvar...
- Kume, otkud ti??
- Ma, pusti...Žena mi je valjda dobila pa kevće celo jutro, nisam mog’o više da je slušam...Nego, ima l’ šta da se popije, kume?
- Eh, još pitaš...Samo bolje dodemo u dečju sobu, ako nas kuma vidi kako pijemo sabajle ima da počne da grakće a to ti je, kumaro, gore neg’ onaj film od Hičkoka...
***
- Brate, ae još jednom – šta ovo gledamo?
- Korejansku horor o vukodlacima. Tvajlajt zonfić...
- A i meni se učinilo da nešto mnogo kevću, mamu im jebem kinesku...
Obavezan deo svakog jutarnjeg programa, a obožavan deo istog na RTS-u i Studiju B...
Dobro jutro Beograde, Studio B, negde oko 7h 23 min od sabajle..
Sada ćemo pogledati šta su naše kolege izdvojile iz novina.
(sada nastupaju razni voditelji ove medijske kuće, čitaju šta im padne napamet)
Mihaela Šljukić: Pukla cev u ulici Mijatove Njive u Sremčici, podlokala asfalt, rupa progutala automobil marke pežo...
Biljana Wilimon: Počeo fešn vik u Parizu, sveta nedelja za žene...
Maja Nikolić: Nasilje kipti u Beogradu, Beograd se pretvara u Harlem...
Sifon Jojfali (Ivon Jafali): Vlada čini sve da ublaži posledice ekonomske krize...
itd...
Dokusur u najavi. Taman misliš dotak'o si dno, nema dalje, kad međutim. Uvek se nađe još neki pametan u blizini da te pride zakuca u zemlju nekim, samo njemu zanimljivim i smislenim predlogom.
-E, napadne me juče opet ona mala što sam ti pričao već da se raspitivala, i ja, šta ću, kud ću, odradim je sinoć. Kad jutros sabajle lupa neko po vratima, a ono njen ćale! On je valjda neko mudo u muriji, a video nas njen brat... I ajd što me namlatio da ne znam 'de sam, nego još mi i obećao tužbu, kaže mala nije legalna.
-Au, bre! Sad možeš komotno da se prijaviš za Darvinovu nagradu!
Očima.
- Šta misliš, imam li šanse kod tvog kolege?
- Imaš, imaš, zar nisi primetila kako je usvitkao s oči kad te je video?
- Ajde ženo, micaj se od taj izlog. Šta si usvitkala sa oči na tu 'aljinu ko mače na slaninu?
- Đole, nešto mi se čini da je šef došao pijan na posao. Kako ga ti ceniš?
- Bogami, usvitkao s oči od sabajle, mora da je pijan.
Najznačajniji događaj u ovoj zemlji još od Cerske bitke naovamo. Rame uz rame sa Andrićevim dobijanjem Nobelove nagrade ili čuvenim POSELO okršajem na Malom Kalemegdanu 1990. Ništa i niko neće moći da pomuti svečanost ovoga istorijskog trenutka u kome smo uspeli da izvojevamo tako važnu pobedu i još jednom potvrdimo da ova zemlja ima budućnost i nadu za spas. Jer, samo ona zemlja koja uspe da braon flašu pretvori u zelenu i pritom još doda i neku usranu aplikaciju, može se podičiti svojim stručnjacima. Ujedno, počinjemo da strahujemo, šta će se desiti ako dođe do odliva mozgova pa naši stručnjaci počnu da proizvode još bolje i još zelenije flaše za strane pivare?
Stoga, drugovi i drugarice pivopije, predlažem da odmah streljamo sve naše drugove projektante nove flaše, kako nikad nikome ne bi odali tajnu našeg uspeha i kako niko nikada ne bi mogao da pomuti našu slavu!!
Beograd, 4 sata ujutru. On leži, a Slavica Đukić-Dejanović ga zaskočila, govori mu svakakve gadosti i u divljoj strasti hoće da polome krevet. Odjednom, zvoni telefon. Boris se trgao, shvata da je Slavica samo pusti, vlažni san. Sklanja crni povez preko očiju i javlja se otegnuto: Mooolim?
- Halo, Boris, zdes nahoditsa Medvedev! Što eto slučilos v Serbii? Nam javilis da u vas zdelana novaja pivovaja zeljonaja butilka! Eto epohaljnoe! Bravo maladci! Mi srazu okončaem kosmičeskij program i načinaem rabotat etuju butilku.
-More marš bre u pičku materinu, kakav crni medved??! Mene si našao u ovo doba da zajebavaš!! Jebem li ti majku krvavu, što ne spavaš ko sav normalan svet!!! Sutra vadim listing iz pošte da vidim koji si...
Ljutito prekida poziv.
Samo što je ponovo ušećerio, opet zvoni telefon. Unezverenog pogleda, s parom u ušima grabi slušalicu:
-Alo bre konjino!! Tebi izgleda ne vredi govoriti...
- Helou, Boris, gud morning, dis is Obama, jes ju nou vič Obama, Barak Obama
Boris skače u stav mirno:
- O gospodine predsedniče, nisam Vas prepoznao. Izvinite, ma neki ludak me sabajle zajebava. Molim Vas, oprostite.
- Hej Boris, never majnd. tejk it izi. Vi hev hrd dat ju hev nju lajon bir botle, sač a džinius ačivment from ju. Aj vil send ju a tim ov eksperts in fju dejs. Vi mast hev dat nju tehnolodži. Baj.
Boris drži u ruci slušalicu...
- More jebaću vam ja rosnu majku! Nećete vi mene sabajle zbog tog sranja da budite ( okreće broj ): Alo Dragane, alo Šuki, je l' me čuješ? Ma znam da je rano i mene su probudili, daj zovi ove tvoje u novosadskom korpusu, nek pobiju ona govna u Čelarevu! Ne mogu da spavam zbog njih na miru! Napraviše mi čitavu ujdurmu. Taman sam Slavicu za sisu uhvatio...šta koju Slavicu?... Šta pričaš bre ti, ko je uopšte pomenuo Slavicu??! Ajde Šuki, bratori, sredi mi to! Aj ćao i izvini se Mariji ako sam je probudio...
Način na koji vrsni hvalisavac-jebač objašnjava kako on jebe kao životinja. Krik savane varira od rike losa za vreme parenja, preko zavijanja vukova u novembru, pa do dreke šimpanza u suton.
-Vozim ja Fergusona kroz Grabovačku šumu, kad odjedared Milka....skuplja pečurke. Siđem ti ja sa traktora, pljunem u prs', provučem kroz brci i ošacujem je. Ona se uspravi, pogleda me, zabaci kosu preko ramena i reče:
-Oho Živče, pa gde si krenuo 'vako sabajle?
-Joj, sestro slatka, sad kad sam te vid'o, zaboravio sam.
...i tako, reč po reč, sobalim je preko rude u šanac, počnem da čupam ono sa nje i krenem da jebem, jebem, jebem, a ona ciči i stenje i traži još, još, još. Jedva sam uspeo da ga i'čupam kad je pustila krik savane dok je svršavala.
Verbalna reakcija u situaciji kada nadređeni planira zaposlenom da napakuje gomilu posla, a naročito kada to uradi na kraju radnog vremena, čime mu zaposleni stavlja do znanja da se zbog hitnosti tog posla uzbudio k'o Buš oko upotrebe nepoznate reči.
Šef: "Danas treba da ostaneš prekovremeno da popišeš sve sirovine koje su nam ostale na lageru, a kad to završiš, da sastaviš ugovor sa kupcem, i nemoj da zaboraviš da izostaviš član 6 iz poslednjeg ugovora koji smo sklopili, debelo su nas zajebali prošli put, ali nećemo da im ostanemo dužni, ovog puta im uvaljujemo 15 t onog buđavog magnezita, pa nek' se slikaju... To nam je hitno, sutra sabajle šaljemo ugovor na potpis. Ti beše nisi napisao izveštaj sa puta u Bugarsku? To ćeš na kraju."
Flegmatik: "Evo, trčim, sve petom u dupe."
