Žena koja priča 300 na sat, kad priča vazduh ne uzima, samo melje.Po sistemu pričaj,pričaj,pričaj...U stanju je da davi satima, jednostavno usta ne zatvara.
-Ti opet po starom ostavljaš čarape gde god stigneš, piksle pune po celom stanu, samo purnjaš i smišljaš te definicije.Ugledaj se na komšiju Velju, celu kuću je čovek okrečio sam samcat, a ti? Šta ti radiš? O Bože što me kazni ...bla,bla,bla...I pomeraj se više od tog kompjutera aman čoveče! -Dobro, evo! -Šta bre dobro, upadaš mi u reč, ne mogu doći do reči od tebe?! -Od sebe draga, od sebe!
Karakterisitka čednih i poštenih žena koje baš ove osobine samo glume, a zapravo im viri kurac iz očiju jebo ih on da ih jebo. Znači, nije upitno da li hoće, nego moraš da se pobrineš da niko ne sazna.
Poštena (retka pojava nevidljiva k'o Higsov bozon)
Rasmač: Brate, kad će mi narežeš onu muziku što sam ti tražio? Žrtva: Ajde za neki dan. R: A jel može to danas da se reši? Mislim, još bolje ako može odmah. Ž: Ne mogu čoveče, moram da spremam informatiku, nakupilo mi se dosta za učenje. R: Ajde brate, nemoj si sasi to je 10 minuta pos'o. Ž(prsne): E ajde dečko nacrtaj šumu i izgubi se, nemam preča posla nego da ti muziku narezujem, šupičku materinu!
Ne mogu da nađem ono što mi treba u gomili nepotrebnih stvari.
U principu, sve je to isti andrak, ali ja tražim ono konkretno. Određenog muškarca u gomili testosterona, omiljenu okrnjenu viljušku u kompletu za 24 osobe, program na tv-u na kome je upravo urađen reset kanala, jedinu preostalu čistu majicu među hrpom stvari na stolici.
Dokaz da čovek ima jasnu predstavu šta mu treba.
- Jebem mu majku! - Ne viči zaboga. - (tiše) Kako da ne vičem? Vidi šta je svezaka ovde? Ne vidim drveće od šume! - Jebo te patak, je l' možeš da uzmeš bilo koju? Evo, ovu, šta joj fali? - Ima Ferari kabriolet na omotu... (zgađen izraz) - Pa?! - Ja hoću Praslina, žensko sam majku mu! - Nisi žensko, ti si picajzla! Kud uopšte krenuh s tobom.
Rečenica-sigurica kada priučeni novinar-beskičmenjak ne zna kako da završi tekst. Umesto da iznese svoj stav, zaključak ili ne daj bože stručnu opservaciju i predviđanje, on nam lakonski poručuje - videćemo - jer time se ne stavlja ni na čiju stranu, a to je, složićete se, najsigurnije za sopstveno dupe. U stvari, to nije ništa čudno u zemlji u kojoj je istraživačko novinarstvo davno izumrlo i u kojoj se ne ceni umetnost pisane reči već umešnost dodvoravanja. Inače, rečenicu iz naslova patentirali su pioniri našeg tabloidnog novinarstva, naročito u tekstovima u kojima su glavne akterke bile Ceca i Karleuša. Nažalost, "ostaje da se vidi" se u međuvremenu toliko proširilo da danas ta fraza deluje kao često citirani epitaf na spomeniku srpskom novinarstvu.
"...a kako će orošavanje vagine uticati na buduće Suzanine seksualne odnose - ostaje da se vidi." "A za koga će Sergej potpisati u ovom prelaznom roku - ostaje da se vidi." "...a da li ćemo hranu izvoziti, uvoziti ili ćemo gladovati - ostaje da se vidi."
Lik 1: 'Oooooooo!!! Kako je svet mali, nema te nigde u kraju i onda te na moru sretnem. Pa sa kim si došao?' Lik 2: 'Pa sa devojkom sam tu već par dana....' Lik 1: 'Ti si u šumu sa panjem došao?? Pa lepo se provedi, idem ja...'
Svaki put kad idete ulicom sa nekim, a usput vidite Kineza, vi tom ko je sa vama kažite "Vidi Kinez!", jer je to jedini način da oni ne postanu normalna pojava!
Marko i Saša čekaju 95 na autobuskoj stanici, gde se, takođe, nalazi i Kinez. Marko: Vidi Kinez! Saša se osvrće (kao da ga i sam nije spazaio pre toga, al' je ćutao): Da, mamu im jebem, ima ih svuda...
