Viđamo takve mentaće na TV-u svakodnevno, od ružičaste televizije, do prve turske, nacionalne radio-televizija smorčina1 i 2 ili gej92. Zanimanje mu može biti političar, glupavi voditelj ili još gluplji pevač zajeb. melosa koji je plaćen da nas smara. Naravno ako gledamo te indijance. Emisija je ono što ih spaja, glupa, emisija, dosadna emisija.. ubistvo od emisije.. Čim vidite plaćenog smarača prve klase razbili bi tv. Ali ne! Odakle vam pare za nov, ovo je ipak Srbija! Kao što vidite postoje klase, neki se probijaju do prve klase one najjače. I odlično im ide! Još su dobro plaćeni za to. Neki od plaćenih smarača znaju i svesni su toga da dave ali eto ne puštaju naše mozgiće na miru a opet neki nisu svesni. Blago njima i nama s njima.
Smor Treće klase - Deki Pantelić(voditelj, nosi đozluke), Vesna Rrrrradusinović(spisateljica sa njenim Rrrr) i Ivan Ivanović(patuljak sa prve)
Smor Druge klase - Jelena Bačić Alimpić(voditeljka naša željna nečeg, sa Pink-a), Predrag Strajnić(sportski komentator i to veoma dosadan) i Čeda Čvorak(Dragoljubče s gitaru).
Smor Prve klase - Saša Pantić i cela njegova ekipa(Kursadzije sa njihovim zesćim humorom iz doba neolita), Olja Bećković(vrlo objektivna voditeljka koja dobro barata padežima) i Sonja Liht(podgojena drugarica Olje Bećković koja ima svoje prepoznatljivo E)
Smor Mega Prva klasa - Mirko Alvirović(voditelj emisije SAT), Lea Kiš(šta više da vam kažem kada znate i sami da ima slavujski glas), Ognjen Galeb Amidzić(nosati voditelj i komičar u pokušaju), Sanja Marinković(voditeljka koja deli savete), Nataša Bekvalac(ne smem da pomenem tužiće me) komplet politička scena, komplet grand i ostala ojha-posela što imaju i možda najveći plaćeni smarač u Srbiji, profesor kojeg niko ne šljivi 2 %
Uobičajeno ime za TV voditeljke na srpskim kanalima. Izgledom je plava,prirodom je plava,često prekida sagovornike i smatra se intelektualkom.
Bećković...
Kovačević...
Jovićević...
Kosovo. Ukoliko to ikada zaboravite, pogledajte bilo koju emisiju u kojoj se pojavljuje Matija Bećković. On će vas sigurno na to podsetiti. A neki patriJota će vas sigurno podsetiti da je najskuplja srpska reč toliko skupa da u stvari nije jedna, već tri reči. Kosovo i Metohija. I na kraju će vas verovatno podsetiti da je jednačenje suglasnika po zvučnosti u „najskuplja srpska reč“ zapravo vatikanska zavera. Nije srpska, nego srBska, tebra!
Jun 1999. godine, Aerodrom Slatina u Prištini, Kosovo (i Metohija)
Ruski vojnici prvi zauzimaju aerodrom. Preduhitrili su jedinice NATO-a.
Vesli Klark: Gospodine predsedniče, imam ovlašćenje od predsednika Klintona i premijera Blera da sa Vama pregovaram o tome da se povučete sa Kosova.
Boris Jeljcin: Generale... Pa to je nemoguć zahtev. Serbi su naša braća, a Kosovo je srce Serbije. Znate li generale koliko je Kosovo skupo?
Vesli Klark: Znam predsedniče. Imam ovlašćenje da skupo platim.
Boris Jeljcin: U zelembaćima?
Vesli Klark: U zelembaćima.
Boris Jeljcin: Ali Kosovo je najskuplja serbska reč.
Vesli Klark: Nule u sufiksu će pokriti „najskuplju“.
Boris Jeljcin: Dogovoreno.
Sutradan ruska jedinica večera u Moskvi. Ili Peterzburgu.
____________________________________
Februar 2008. godine, nakon proglašenja „protivustavne samoproklamovane nezavisnosti takozvane države Kosovo“
Boris Tadić: Halo Moskva, mogu li dobiti predsednika Putina?
Moskva: A Vi ste?
Boris Tadić: Predsednik Srbije, Boris...
Moskva: Boris? Pa Vi mora da ste moj brat.
Boris Tadić: Da... Tadić. Mogu li pričati sa predsednikom?
Moskva: Kažete Srbija? Ne možete. Predsednik razgovara samo sa bitnima. Vi ste nebitni, kako da Vam kažem, vanredni. Spojiću Vas sa Sergejom Šojguom. I tako ništa ne radi već mandatima. Evo mu šanse da zaradi platu.
Boris Tadić: Ali predsednika Putina obožavaju naši bajkeri. I daćemo predsedniku Putinu Svetosavski orden!
Moskva: Staviće je u kutiju starog televizora sa katodnom cevi u kojoj drži svoje KGB-ovske značke. Samo momenat.
Sergej Šojgu: Kako rekoste, Boris?
Boris Tadić: Da, predsednik Srbije. Imam za Vas jednu molbu. Danas je Kosovo i Metohija proglasila „protivustavnu samoproklamovanu nezavisnost takozvane države Kosovo“. Želeo bih da Vas zamolim da tu „nezavisnost“ ne podržite u UN, kao borci za međunarodno pravo. I kao braća.
Sergej Šojgu: Da. Kao borci za međunarodno pravo. I kao braća. Da. Kosovo beše najskuplja srpska reč?
Boris Tadić: Jeste...
Sergej Šojgu: U redu. Može. Kao prva rata biće dovoljna Naftna Industrija Srbije...
Rečenica kojom se služi političar, čije stavove novinari ne mogu kleštima iz usta da izvade.
Novi "Utisak nedelje"
Olja: Hnjohnjo, gospodine predsedniče, dakle, mora da je dogorelo do noktiju kad Vi sedite u stolici preko puta mene posle svega što ste mi radili...
Vučić: Pobogu, Olja, šta Vam pada na pamet, to žuti ološ izmišlja da ja bežim od javnosti. A Vašu emisiju naročito cenim.
Olja: Dobro, dakle, u ovoj emisiji ćemo najzad od Vas dobiti odgovore na pitanja: EU ili Rusija, kako rešiti pitanje Kosova, kako popraviti regionalnu saradnju, kako obustaviti ogromnu stopu emigracije, kako povećati plate i penzije,...
Vučić: Pobogu, Olja, pa moji stavovi po svim tim pitanjima su dobro poznati...
(...)
Olja: Dobro, kako onda povećati plate i penzije?
Vučić: Pa je li Vi mislite da sam ja čarobnjak da znam kako povećati plate i penzije!?
Ne jesti govna o svemu i svačemu već, onako elegantno, sortirati svaku misao pre nego što je pretvoriš u izgovorenu reč. Kao kad gackaš po vodi – "buć, buć". Stani bre! Kakvo jebeno gackanje (?!) U, do kurca, što i ja biram reči.
Kažu ljudi što su završili neke visoke čkole: "Da se reči kupuju, manje bi ih bilo". E ovo je isti kurac, samo što se ovde one biraju a kad se JEDNO bira, onda nešto DRUGO podleže nekakvoj eliminaciji. I smanjuje se, jebogabog! Ma nisu ni ti ljudi blesavi jer da je onomad Kit Harington u "Pompeji" birao reči, ne bi ga onaj lik dvaes puta bičovao po grbini.
Postoje one zaguljene situacije kada u prisustvu žena neko počne da psuje kao kočijaš i odmah se nađe neki čova da ga "posavetuje" kako je dama tu i kako treba da bira reči. Kao Žarko Popara kad krene da parla pa ne spusta jebenu loptu ni za živu glavu. Neretko i ta žena, u situaciji kakva nalaže takvo ponašanje, postane dotična polusestra onog istog kočijaša pa ne bira ni sredstvo, a kamoli reči. Jer žene su enigma. Što jednom reče The Prof: "Ne možeš sa njima, ne možeš ni da ih ubiješ!".
Biranje reči u našim ruralnim sredinama predstavlja jedan raritet koji zbog mentaliteta slovenskih naroda može da se svrsta u onu malu grupu koja ima uslova da uspe, ali nema ko da je gaji. Naročito kad nam golub posere kola, linijski sudija podigne zastavicu domaćoj ekipi ili komšija preore među.
Nebojša: Uđite, Olja. Jeste li za kaficu?
Olja: Jao, pa mooože.
Nebojša: :tu, tu: Dve kafe kod upravnika u kabinet. Hvala.
Olja: Baš ste džentlmen, gospodine Nebojša.
Nebojša: Hvala, Oljice, lepoto neprevaziđena. Nego, uskoro očekujem jednog mnogo jeben... khm, pardon, nezgodnog lika. Nemojte da se plaš...
Velja: PA GDE SI, NECO, JEBO GA PATAK. KONAČNO DA TE NAVATAM U KANCELARIJI, KUKALA TI MAJKA!
Nebojša: Sedi Veljo legen...
Velja: NEĆU DA SEDNEM, HOĆU DA MI DAŠ ONE PARE ŠTO MI DUGUJEŠ. SADODMASAD. DA TE NE BIH BESIO ZA JAJCA, JER...
Nebojša: Pobogu, Veljo, pa birajte reči u prisustvu dame.
Velja: KOJA DAMA?! TRPALO JE POLA IBARSKE MAGISTR...
Olja: Mooooolim?!
Velja: OPALIM TE GOLIM!
Nebojša: Zaboga, birajte reči, čoveče!
Velja: BOLJE TI BIRAJ ONE BEZ TRIPERA AKO MISLIŠ DA JOŠ MALO POŽIVIŠ I DA VRATIŠ PARE. ŠČUO?!
Nebojša: Jedi govna, mamu ti jebem!
Olja: Ju, pazite na reči malo, gospodine Upravniče!
Nebojša: I ti da jedeš govna, mamu ti jebem!
Trazeno:
-I jeste trazeno-
Zenka iz porodice macaka:
elegantno i graciozno bice,
ziljava, okretna, ima talentovane kandzice za lov, skladno gradjena, noge izvajane,
pogled koji moze da ubije,
dok hoda,ne zastajkuje i zemlju ne dodiruje,
neprimetna u privatnom okruzenju, tiha i povucena,a kad krene u akciju pokazuje svu svoju energiju, brzinu i moc!
Lovi iskljucivo sama,tacno zna sta zeli,i ume da izabere izdasnu zrtvu,koja ubrzo postaje plen!
Anja, Sanja, Olja...
...I tata bi, sine...
Priče o jahanju divljih konja i ludih muških krava po arenama.
Sutra Ispovest Zdravka Šotre
Kako se otimala Mirjam dok sam je guzio i zazivao Olju Bećković
Životni fenomen i pojava koja nas prati tokom celog života. Koliko god mi bili pošteni, ljubazni, fer, neiskvareni i korektni prema nekom, istom tolikom dozom neistine i laganja ulazimo u neku priču kroz život ili samo situaciju.
Da li se sve to dešava zbog manjka ozbiljnosti i mašte ili jednostavno ne vidimo drugačiji izlaz - dešava se skoro svakodnevno. Ako je to izlaganje neistinosti povoljno po nas, a daje pozitivan utisak kod ljudi koji slušaju to, onda smo mirni. Kao da nismo rekli ništa što ne postoji ili nije tačno.
Bilo da je to situacija u porodici, fakultetu, poslu, društvu, braku, neprijateljstvo, mora kad - tad da se pojavi. Hteli mi to ili ne.
Olja Bećković: Gospodine Dačiću, kako je na vas uticala nova vlada i to što sedite na dve fotelje? Šta mislite kako građani gledaju na to, a i sami političari? Da li ćete imati veće prihode sada ili u prethodnom mandatu? Šta kažu vaši prijatelji? Da li su ponosni na vas? Ili vas jednostavno ignorišu? Da li ste ostali isti ili ste se promenili zbog trenutne novonastale situacije? Recite mi.
Ivica Dačić: Da vam kažem, gospođo, nešto. Mislim da sam zaslužan zbog svega što se desilo. Prvenstveno ja. Dinar nisam ukrao od ovog jadnog i napaćenog naroda. Šta, ne verujete? Pa dobro, na kraju krajeva, videćete to sami.
Olja Bećković: A izvinjavam se, kako to?
Ivica Dačić: Kako? Pa, pazite. Svako novorođenče koje se rodi u porodici dobiće po 3000 evra. Svaki građanin će biti zaposlen ako ima završenu osnovnu školu. Svake godine, svaki građanin u Srbiji će primiti po 1000 evra. Tako će, nekako, započeti godinu mirno i staloženo. Kazne će biti umanjene. Cigare i alkohol neće poskupeti, čak šta više, biće manja cena nego sada. Hleb i mleko će svaka porodica dobijati ujutru ispred svog stana ili kuća. Svaki đak koji završi školsku godinu sa dobrim ili vrlo dobrim uspehom dobiće po 600 evra. Ulazimo u Evropsku Uniju od sledećeg meseca, a cela Srbija će biti srećna i zadovoljna.
.
.
.
Večiti Romantičar: Au, Strajo, pa dobro je što su ćale i keva glasali za ove. Biće nam do jaja kako priča ovaj dečkić. Pušićemo svaki dan po dve pakle i flajke vopsa.
Bebe: E, moj, Nikola. Biće nam kurac bolje! Farba nas malo da bi nam bilo koliko - toliko lakše. Budalo jedna. Kurac ćemo da pušimo, a ne cigare. Ima da se saginjemo svaku jutro dok pijemo kafu. Srk kafe - blajv, srk kafe - blajv.
Večiti Romantičar: Puši kurac, Strahinja. Taman sam se uživeo.
Iskenjati se najstrašnije, a može biti i opoganiti je povraćanjem - najčešće posle dobre žurke.
Scena iz studenjaka:
Olja: Jebem li vam sunce alkoholičarsko, urnisali ste WC šolju! Koji je od vas dvojice alkosa?
Iz druge sobe se čuje samo hrkanje. U nekom trenutku, posle histerisanja, čuje se jedan od dvojice alkosa:
Mića: Alo, bre, kakva je to buka od rane zore? ... U, jebem ti sunce, već je podne!
Olja: Mićo, alkosu jedan najstrašniji. Jesi opoganio WC šolju, svaka ti čast (ironično).
Mića: Ma, šta ...
Olja:Ajde, ajde, ustaj, pa zavrći rukave, da se to oriba!
Mića: Ma, nisam ja, šta pričaš ti?
U tom trenutku (od silne buke) se budi drugi alkos i priznaje da je to njegovo delo, da je mešao crno vino, vinjak, rakiju, pelinkovac i tamno i svetlo pivo i moli ih da prestanu da viču jer će, kako kaže, poludeti od buke.
Plastični hirurg koji se specijalizovao za sužavanje raskrinkanih mindži.
-Rada: -Udala bih se ja za Radoša - evo sutra da me pita!
-Olja: -Priča se po okrugu za Radoša da ceni device, Rado. Kuj ćeš ti sirota pred njegove ukućane, takva oskrnavljena i od strane celog okruga omalovažavana, istrošena i odbačena?
-Rada: -Ne brinite se, doktorka. Bejah juče ja do Sužnjeg.
-Dr. Olja: -Vse je onda naposletku ne samo kako valja i trebuje, već kako je i samom Gospodu em milo, em ugodno, moja draga gospođice Rado.
Sužnji - višnji.
Sužnji - vidar, iscelitelj.
Sužnji - dolazi sa Juga - ispunjava želje.
